Просветни гласник

704

наука и настава

тако (и више) и другог школованог олоша. Ко би ее озбиљније ннтересовао за узрок тој жалосној лојави, могао би одмах увидети, да тај „учени иродетаријат" није постао зато, што ,је земља мала и сиуомашна, те није у стању да храни толику масу школованих људи, колико их један университет ио аравилу треба да изведе : него зато, што је уређење свих тамошњпх школа — нарочито средљих и университета — тако лоше, управо тако јадно и жадосно, да не могу ннкаква добра земљи учинити. А. Филипсон (А. РћШррзоп) у једном свом извештају о Грчкој наводи, како су грчке гимназије сасвим рђаве, па како им ни „университет није бољи". Свуда се тамо врло мало учи, а испити су им тако лаки и неозбиљни, да их сваки од шале полаже и положи. Ако к томе још додамо, да у Атини има много Фундација за ђаке; да богаташи Грци из свих крајева света прилажу и тестаментарно остављају велике суме на просветне циљеве — нарочито на стппендије и друге закладе, које су већином везане само за атннске школе и университет; — да су дакле, тамошње прилике и сте страие за школовање веома нримамљиве — управо и сувише ,комодне": онда нам је врло лако наћи узрока: зашто „у Грчкој све листом учи, ма и не било за науку;" запгго сваки може до университета доћи и који Факултет свршити; зашто из те масе „школованих младића мало који вреди;" зашто је „Грчка преплављена умнпм цролетаријатом:" и зашто је најносле у тој земљи „ласно наКи жандарма и келнера, који су свргиили иравни факултет." Ј ) Грчка је по броју својих стамовника и по новршини свога земљишта једва нешто мало већа од Србије (имала је 1896. г. на 65.000 км. 1 2,418.000 становника, а Србија на 48.000 км 2 2,350.000 стан.); она је махом гола и необрађена (само 16°/ 0 њеног земљишта је зиратно), дакле у главноме сиромашна (и ако има појединих јаких капиталиста): паипакје зато ма атинском университету готово десет иута онолико ђака, колико их је на нашој Великој Школи. Школска година 1896./7. имао је атински универсмтет —■ без Технике 3258 слушалаца, а таква Фреквенција университета не одговара тамошњим приликама и иотребама исто онако, као што ие би одговарала пи нашим. Рачунамо ли, да је од тога броја 40% медицинара, (а тај се размер обично узима), онда је те године атипски медицинскн Факултет морао имати око 1300 слушалаца, а толпко медицинара долази у Немачкој (којој је цео свет отворен) на 8,000.000 становника. Тај број медицинара требао би, наравно, и сразмериу количину клиничког и анатомског матери') Видп - : 1'ћШррвоп: »Сгпесћеп1ап<1 шн! зете 8(;е11ип2 Гт Опеп<Л — 1897.

јала и других наставних средстава, али толику масу може једва намирити Беч, Берлин итд., а не Атина. Према томе броју слушалаца Медицине и обичном сразмеру, по коме они своје науке свршавају, морао је тај Факултет те годиие издати око 200 лекарских диилома , а то је веома много! Толнку масу нових лекарских снага не може Грчка годишње достојно сместити и за лекарску службу употребити. Истина је, да један добар део тих младих лекара оде и у свет — нарочито на острва средиземног мора, у Стару Србију, Македонију, Цариград, Александрију и друге делове Истока (Види: стр. 573), али их ииак остаје веома много — толико, да у малој Грчкој доиста немају места. Најпосле ваља и то на уму имати, да су тамо и друге ирилике нарочито иривредне, екопомне и Финансијске некако ненормалне и болесне, па да према томе Грчка није земља, која би могла послужити као мерило за здраве односе, по којима би се могле туђе прилике оцењивати и правида изводити. Да не спомињем оне сићушне немачке државице са некодико стотина хиљада становпика (као што је н. пр. Сахсен-Вајмар и Мекденбург-Шверин), коЈе већ давно имају своје медицинске Факултете, па ипак не страдају од тих неприлика као Грчка, показаћу на другим државама са мање ослонца, да ни тамо тога нема. Данска је н. нр. мања од Грчке, па ипак медицински Факултет у Копенхагену није створио медицински продетаријат, него иравидно снабдева земљу потребним бројем добрих лекара. Румунија има 2 медицинска Факултета, Нидерландија 4, Белгија 5, Шведска-Норвешка 5, Швајцарска 6 (а све су то ситније европске државице): — па ипак се са тих страна не чују таки гласови као из Грчке. Није, дакле, корен грчком декарском продетаријату у медицинском Факудтета као школи у опште, него у уређењу самих школа и у оним дручим ненормадним придикама. Те придике у другом свету не постоје, па зато тамо и нема њихових посдедица. Но мом мишљењу таке прилике не постоје ни код нас — и зато се у томе питању Грчка и Србија и не могу упоређивати — нарочито не у најновије доба. Наше школр . нису ни до сада биле тако лоше и лаке, да их је могао сваки свршити, а сад су још боље ; у нас ни до сада прилике за шкодовање нису биде онако „ згодне ", да је могао свак университет учити и ко није био за науку, а сада су то — срећом — још мање; наша Ведика Школа ни у најиовољнијем добу за ђаке (онда, кад их је држава, првих и најпречних потреба ради, издашно нотпомагала) није долазила ни до '/ в онога броја сдушадаца, што га на-ђосмо на