Просветни гласник

676

СЛУЖВВНИ дво

Забавишту је задатак, да маду децу у првом добу детињства сачува од удичке беспослице и шкоде и да их што правилније васпитава у погледу телесном, умном и моралном. Распоред појединих вежбања на часове и недеље за свако забавиште утврђиваће управитељка забавишта, а одобраваће га школски надзорник. Забавишту је поглавити задатак, да одржавањем срдачне благости и родитељске нежности попуни и поступно изведе ирелаз из домаћега живота и васпитања у школски н да забавом поступно упућује децу на рад, ред, иослушност и све што је добро. Према овоме успех рада у забавишту пе цени се по количини и висини зиања, која деца добивају наставом, него по доброме реду, чмстоти, здрављу, веселости. умној бистрини и уљудности У деце. Сав рад у забавишту треба да тежи томе, да се у деце помогне укуггни развитак свих способности, а све ово без умора, нринуде и сувишног напрезања, те да дете свестрано јача и да му се развије љубав према друговима, према школи и раду. Према томе управитељица забавишта не треба да се стара, да даје основној школи децу са што више знања, него децу здраву, чилу и кадру да прпмају ону наставу, коју им она буде давала. За ово забавиља треба да има довољно стрпљења и вештине. Ако она не уме децу да развесели, да им занимање брзо иромењује и да их у њих уводи и задобије за игре и рад, забавиште ће промашити свој циљ. Зато се забавиља мора обзирати на разлику у темпераментима, на жустрину у једних и сиорост и тромост у других. Забавиља треба да се стара, да деци сав рад у забавишту буде лак и мио, а не да их оптерети лекцијама и научи читању, писању или рачунању. Први рад састоји се из згодних игара ради кретања и певања и вежбања слуха, вида и такнућа. Године првога детињства треба јаким и тачним посматрањем да створе у деце чисте и јасне нредставе о првим основама онога, што ће бити доцније предмет основне наставе. Оне треба да створе и добре навике и наклоности, на које се основна школа може доцније ослонити у раду своме. У њима треба да се изазове наклоност за гимнастику, невање, цртање и приче, да се ојача способност у слушању, гледању, посматрању, подражавању, нричању и одговарању, да се развије иажљивост, поверење и љубав, схватљивост и иримљивост душе за све што је добро. У забавишту треба употребити ону методу, која је означена самим овим именом, дакле у за-

бави, а понашање забавиљино према деци ^а буде право материнско. У забавишту се не сме предузимати образовање или вежбање једних способности на штету других, него се морају хармонично развијати све. Зато се овде не сме узимати строго ни једна метода, која се оснива на каквој искључивој и вештачкој системи. Радње морају бити врло различне и морају се мењати често: кретање тела, забавне игре, гимнастичке игре с певањем, рад у забави, разматрање ствари, разговарање, само певање, први покушаји цртања, бројања, приповедања итд. Ручни радови су ови: Ређање дрваца и прављење разних облика истинских предмета, као: столице, стола, прозора, куће, цркве, капије ит.д. (Дрвца се дају готова, а деца их само одабирају и ређају). Ређање шарених картона и прављење различних облика, који су деци познати, као: шатора, чесме, лађе, споменика, куће и т. д. Ређање различног зрневља: пасуља, кукуруза, боба, каменчића итд. и прављење слика (по прегледу с картона или табле) у контурама: куће, коња, човека, тице, рибе итд. Плетсња лесица од шарене хартије разног поплета. (Наставница даје деци све готово, а она се вежбају у провлачењу, руковању и склапању боја. Крајеви се не лепе, тако да се сваки плет може расплести и плести другн, на други начин). Низање ђинђуха и прављење разних облика: ирстеиова, минђуша и т. д. Прављење играчака од иловаче: куглица, ваљака, колача, цигала (призама), ораха, трешања, крушака, нтд. Забрањује се шивење и сви други радови, који заморавају. Нрви основи моралног васиитања дају се деци у забавишту не у облику лекција, него иомоћу разговора, прича и песама, удешених, да у деце изазову осећање о њиховој дужности према родитељима, браћи, сестрама и људима у опште, према домовини и Богу. Ови први основи морала морају бити независни од сваке конФесионалне наставе. Корнсна знања састоје се из најосновнијих појмова: о телу и оделу, о кући, јелима, домаћим и најобичнијим животињама, биљу и камењу, у дворишту, бојама и облицима, главним правцима и странама света и т. д. Вежбање у говорењу не узима се оделито, већ се изводи у вези с овим посматрањима и разговором. За цртање се припремају деца намештањем дрваца и обележавањем појединих праваца и односа њихових. За тим долази цртање на таблицама најобичнијих и најлакших предмета. Настава из читања и писања не сме се давати у забавишту. Деци се само могу показивати разна слова (из словарице пли Буквара) ради цртања.