Просветни гласник

716

НАУКА И

НАСТАВА

противппка Караџићевог, а да.стидпе вештиие у Светића није било ннкад ннкакве иоред свих миогобројних вежбања, о томе није нотребно трошиги речи. Узмите ма које његово дедо, оригинално или преведено, најраније илн најдоцније, и ви ћете у сваком са стплиог гледишта познати истог Светића: ни за длаку ннје панредовао. Једино, дакле, што је добро у овпм ппсмнма, то' је разумевање латпнског језпка, и ако се понегде и опет ноткрала која погрешка — сигурно није из нечнања. Погрешака нак, за које ми сматрамо да су случајно учпњене [алн које у сваком случају худе и онако рђавом преводу] нмаде приличан број, а примерци које ћемо изнеги, казаће нам и каке су врсте.

У натпису сва три писма „ТиШоПае"

Рег {'оНипав тгзегаз поз^газ, шс/е периегит регсШит регс1атиз!" Пв. XIV I. 5.

„ек аеаз Шегаз Ђехгрро (ЈесШ" XII 3. У трећем писму л рг1сИе Са1ет1аз Бесетћгез" У првом ппсму „_0. а. Л. VI. Са1. ЈЈесеткг." ,Вгип(1из10 ргореси зитиз а. Л. v. Са1. Ма1аз." IX. 2.

в 81ие 1е 1§11иг 81т? Оргпог згс адат : 81 ез1 8ре8 поз1г1 геЛ1из, еат соиГогтез е1 гет аЛтгез; зт, и(; е§о те(,ио, 1гапзас1ат е^Г, диодие то(1о ро1ез, ас1 те Гас уешаз" IV. 3.

преводио је СветиК редовно речју „ТуллЈоллн" ато је иогрешно, ј (>р је требало унотребити српски деминутив. „Гледап да незгодномг ереКомг нашола, изгублЂнно д'ђге не уароичстимо. Овде није „регГоПипаз пнзегаз по81га8 добро иреводити аблативом, јер ми мислнмо да то не замењује речи поз1га, нпзега, Гог1ина, него је то ио иашем уверењу падеж заклишања. „и оио самв писмо Дексту дао" у закључку је писма нзостављеио. ,17. дана Кал. Декемб." То нека разуме, ко мо:ке. „И;љ Бруждин1в кренуо саиЂ се у очи Кал. Мал". Да ли је овоме крив текст или преводилац, не могасмо се уверити. ,БезЂ тебе дакле да будемЂ? Тако Лу мислимг чинити. Ако е надежда о повратку моме..."

Речи је употребљавао врло рђаве, необичне, и често са својпх облпка погрешне, а сем тога и сам склоп реченица бпо је ногрешан и туђ духу српском. За све ово, а н стплиу невештнну, имамо доказа у могнм примернма, а навешћемо нз сваког иисма. Познате лепоте стплне вештпне Цицеронове, нарочнто у погледу „породичног говора" на овим

су местпма заиста на једном од својих врхунаца, те тако слатко приањају уз чнсто и искрене осећање очеве и мужевље љубавп Цпцеронове, да је ретко наћн ма где ма приблиашо томе штогод. У сваком погледу ова су писма једна од најдепших међу Цпцереновпм ц свакојако долазе па прва места те стручне књпжевности. Сад ћемо видетн, како их је иреводио Светнћ. 11рви иримср рогобатности преводиочеве. 1Љ. XIV. ср. 13 — 5. „Бе ('атгНа, диотоЛо р1аси13зе зсгИ)1з а1шс13, Гас1ети8. Бе 1осо пипс дшЈет 1ат а1)Ш резШепИа, зе(1 диапкПи ГиИ, те поп аШп^И. Иапсшз, ћото оШС1081881ти8, те сирИ еззе зесит е1 геПпеГ. Е^о Уо1ећат 1осо та^з ЈобеПо еззе 1п Ерјго, ерио педие Нгропепгге1 пес тИИез, зеЈ аАћис Регис1из те геИпеГ: зрегаГ роззе 6ег1 и! тесит т ИаПат ЛесеЛа!. (Јиат е§о (Натз1 У1 (1его е! 18 т уез1гит сотр1ехит уепего, ас 81 е1 уоз е1 те 1рзит гес1регаго, заИз тадпит т1ћ1 уМећог Ггис1ит регеерјззе е1 уез(;гае рГе^иИз еГ теае. Р180П18 ћитап1[аз, атог, У1г1и 111 отпез поз 1ап(;и8 ез1, иГ пјћјј зирга розз11;. Штат еа гез е1 уо1ир1а (;1 зИ;! Сг1ог1ае (1П1(1ет У1<1ео Гоге. Бе (Јш(оГга1,ге п1ћИ е§о Геассизауг зе<1 уоз.сит ргаезеп(;пп 1ат раим 31(;18, уо1итеззе диат сошипсиззтоз". превео: „За домаЛе, као што аишешЂ да е вола принтелл, урадит 'ћу. Сад е већ& куга одавде отишла; но докле в овде бнла, меие се нне дотакла. ПланкЈб, чов1>кђ нануслужнИ, жели да ч сђ ибимђ иребудемЂ и гоштг ме задржава. Л самЂ волео у какомЂ више устраи -ЈшомЂ мФ .сту у Епиру бнги, куда ни онг нити вопници дошли не бш; али ме ПланкЈи тштђ задрасава. Онђ се нада, да ће моћи бнти, да оиђ са миомђ у Италии дође. Кои данЂ ако л видимђ и ако у ваше загрлћ дођемЂ, и ако л васЂ и себе самогЂ повратимЂ, чиии ми се, да ћу доволвнШ добнти плодђ одђ вашегЂ и могђ б.1агодуш1а. Пизоиова човечноотБ, доброта, лго6 овђ сирамЂ насЂ свигоу тако е велика, да ништа веће бнги неможе. 0 да му хоће то на радосгв Лнги! Да ће на славу служпги го видимђ ! 36 огђ К. брата нисамв л тебе осудио, него самв желт, да ви сви, нарочито кадЂ васЂ е тако мало, у набвећо! свези пребудете. Други пример рогобатности иреводиочеве. Ш>. XIV. ср, IV. 4—6. „Р180пет, и(; зспћЈз, зрего Гоге зетрег позГгит. 1)е јапаИа ПћегаГа шћН ез1, ^иоЈ 1е тоуеаГ. Рптит 1и18 Иа ргоппзит езС, Ге Гас1игат е8зе, и(; С|и1дие еззеГ теп(;и8. ЕзГ аи1ет т оГћсПз аЛћис Огрћеиз, ргаеГегеа та^по ореге пето. Сае1;егогит зегуогит еа саиза езГ. ис, зг гез а подгз адгзеп^, Ићеп поз1г1 еззеи!;, зг обИпеге роНиззеги; зиг а(1 поз регИнегет , зегуНепГ, ргае1ег^иат оррг&о раисг. бе(1 ћаес пПпога зит. Ти дио(1 те ћог(;аг1з, и! апГто з1т тадпо е1 орет ћаћеат гесирегаис1ае 8а1иМз, 1(1 уеПт 811 е1из тосИ, иС гесГе зрегаге роззјтиз. Кипс т1зег, диатс1о 1иаз Пиегаз 1ат асс!р1ат ? (Јшз а(1 те регГегге!? (Јиаз е§о ехресГаз-