Просветни гласник

0АУКА а НАСТАВА

715

превео: „Да рекнемо дакле да в иолсзна лудосп. Исиитаи поиредЂлеигв зсрабрости, разумет' тгелиг да она не иотребуе стомаха. 6 стб дакле храброст, состолнгв духа повинутве се височаГплемв закону у претерпл^енш веицЗ, или содержаше сталиогт, разсуждаН1л у подузиманњ и отбилни онн веш.18, кои се стране чине, или знан^ћ претериеп1л или сасвим иренебрежен1л страшнн и противнн ведци. сохраплваготве стално разсулгдешв тн вепцВ, или кратве као Хркиппг? брт. горнд опр^делешд бнла су Сферова, човека особито добро опред^ллваготвегг, као што держе Стоиди, и сва су готово сасвимЂ иодобна, но излснаваш омца понлТ1л вдно ветЂма отг другога. Како дакле Хрхсицит.? Храбросп. е вели веж'ћство претерившл ве1Ц1и или состолнгв духа у териенш височаВшему закону повинуготве со безт. страха. Ло чему ако би и гонили оне, као што в Карнеадг обичествовао, боим се да они сами фглозофи не буду. брт. кое отт. овн опред-ћленгл не отвара понатие наше о храбрости, кое сви имамо иокрнвено и увиено ? Кому отворену сугцу кои е таИ, кои бн или за ратника или за военноначалника, или за витиго штогод мошт траж!0 и не бн судио, да они и без лрости штогодт. храбро учиннти могу". Ми смо показали иримерима оних многих погрешака и оним прнмером за рогобатносг, да је четврта књига поред прве књнгк најгоре преведена, а не хотећи да се и дуже задржавамо код овога преводиоца, који је до крајности ногрешно нресађивао класично цвеће латинске нрозе у наш сиромашан врт, изнели смо још један нример рогобатног нревода из пете књиге да нам одмах изађе пред очи, како је и овај класичан створ Цицеронове вештачке руке огромно страдао у преводу Живановићевом. Те две књиге, две дивне расправе тускуланске, чија је корист неописана а лепота ње достојна, израдио је Цицерон с класичном вештином. Можда би се у четвртој и могла пребацити Цицерону она места, где је пршшчно сухопарно изнесена мнсао једна стончка и онолнке деФениције „регШгћаУопит" али јој је крај диван а цела пета књига врло мало уступа и најкласичнијој — првој. Тема је у овој књнзи била врло пространа н лепа, и заиста је могао човек онаких снособности и осећања одушевити се за тако узвишеие леноте. И он их је заиста достојно обрадио, и колико год је била узвишена лепота мисли, толика је и лепа узвишеност стила. Иогрешака Живановићевих нротнв разумевања језиканема у преводу у овој књизи, или бар нема нх толнко и таких, да би за нас вредило нримере износити, али су стилне иогрешке тако многобројне, да их не бисмо могли ни нребројатн. Нрвом н последњим двема књнгама украсио је Жнвановић свој целокуиан погрешан и рђав нревод трима најпогрешније и најрђавије преведеним стварима. Како се Живановнћ могао браннти од Ско-

ротечиног крдтичара, то не знамо, али да се не могаде обранити, то је јасније него дан, кад се прочита његов рад и наша оцена. А да је млада српска књижевност због оваких стварп љуто ошгећена, о том је и гонорено а и говорићн се и дошшје. После прегледа рада Жпванонпћевог долази нам на ред да у нстој — 1842. годиии прегледаио превод хорнФеја и, могло би со рећн, главног „славено-србског" кн.пжевника, Милоша СастиЛа. У „Голубици са цвћтом'Б кнБижесгва србскогЂ", који нам је засновао и уређивао тај некад много цењени и иоштовани к књи;кевник, дао нам је те године и један нревод из класичне латинске прозе „Изт. Марка Тулиа Цицерона писма". Мн смо већ једиом на свом месту рекли реч две о лепоти и висини књижевној тих „ремек-епистола", а овде само то додајемо, како је п Светић, баш као и Демелић пре њега, изабрао баш најлепша писма Цицеронова: онај Сервију, а овај породици. То показује, да су поменути иреводиоци имали добра укуса или избор извршили по каком одличиом рецензепту, али нешто, што стоји иоуздано и о чему не морамо ни најмање сумњати, то је да оба наша „славено-србска" преводиоца нису знали: „сјшс! та1еап1 ћитеп дин1 1егге гесиваМ" [„колпкв су снажна илећа и шта не могу понети"], па због тога и лаћали се иослова, за које пису били дорасли. Какав је пак резултат таког рада излишно је и спомињати. Истина је, да је Цицероп показао највеће лепоге „1егтошз ГатШапе" у тим писмпма и да су она за младе књижевности једно од оних поузданих средстава, којима се таке пауздано крећу унапред, али тако исто стоји и то да је ту Цицерон, одговарајућн гласу осећања својих и куцању срца свога, унео толико силне реторике, која није смела, већ нратила ток његових осећања и мисли, и све израдио неком ретком стилном вештином, да су му се ти радови и успели на прва места епистолографске књижевпости. А због те реторике и толике стилне јачине јесу та иисма врло тешка за превођење — разумемо превођење достојно оригиналу — и изискује људе са необичном стилном лакошћу и неограииченом владом над језиком и стилом за своје иреводиоце, а то није баш тако лака ствар. Такви људи нису били наши преводиоци, такав није био ниједан од њих, а Светић и Демелић иајмање. Ми смо до сад гледали да то увек докажемо, а ових сад редака биће задатак, да, ако могну, потврде и овде неуспех Светићев и невешгину његову. Светић је превео три ннсма из XIV књнге I, III и IV са обнчном натписом, какав је истављен на челу оригиналних писама. 0 леноти и иравилности српског језика слабо се може шта говорити код главног 90*