Просветни гласник

714

НАУКА И НАСТАВА

„пшеггагит тсепЛга" „аизргсга " I Сар. „ргогЈОсаМопез" , ,с1о1ог и VIII. Сар. „8о1ПсИис1о, ае§гПи(1о сиш со^НаМопе; то1е811а аезг11и(1о регтапепз" УПГ

„Тит рауог зархепИат отпет тг ехапгтаГо ехресГогаГ* УШ. с. ,/'огт'/с?о" „ ехаттаИо и „?асШГо и УШ с.

„п-глЂж!) бЂда", „височапша власп". „нармцанил", „штетностђ": целу је ову речениду из незнања изосгавио. А да то није изостављање случајно, већ просто из незнања, доказ је у томе, што је све термине ае&гНисНпет напрезајуКи се преводио. „Тадт, страхота сву ми памета нагони изг духа" „бопзат 1 „уироштенге" ,велехваленге"

„Зарт. разумт> слабо прописуе, да иит' е оно добро, што горети желишЂ или получивпш возпосиш се неуморено? нит' в далФ. зло, коимђ или притисиутЂ лежпшђ или да не бн притиснутЂ бно, едва при ра^ зуму остаешЂ? И да сва опа или врло жалостна, или врло восела заблугкдегпемБ бнваго". XVII.

„Тгас1а АеЈтШопез ^огЦ1и(Пп18, 1п1еШ§еб еат &1отасћо поп едеге" XXIV. „Вепе 1§Ниг поз1г1, сит отпга еззепГ гп тогИиз ^Ша, диод, пиПит ега(; 1гасипсПа ГоесПиз, Насип(1оз 8 о 1 оз тогозоз- пот1 ге§пегип1" XXIV. „ ТЛгитдие гттатШе еГ јегИаГе цпаАат ргоропеп&а еазИдагг зо1еп1 л XXXI. ; ,....Јпсег1а ћаес 81 1и р081и1е8 КаИопе сег1а Јасеге, пгћИо р1из адаз (}иат зг с1ез орегат, и1 еит гаИогге гпзапгаз*. XXXV.

Ово се без оригинала апсолутно не може разумети : значи да је сасвии ногрешно, а то је хтело да буде : „Ап га!,ш рагит ргаемрН пес ћопит Ши<1 е8зе, дио(1 аи(; сир1аз агДегНег аи1 ас1ер1и5 еЉгаз 1е т8о1еп1ег, пес рогго та1ит ^иос! аи! орргезиз 1асеаз, аи! пе оррптаге, теп(;е у 1 х сопз1еб? Еадие отта аи4 п1т18 1г1зиа аи1 тппз 1ае1а егоге 6ег1?" „Испитаи опре/фленгв храбрости, разумет 'тБеп1Ђ да она не тотребуе стомаха" „Добро су дакле наши изђ узрока, што се сви аороци у болести узимањ, и нив дато ние гнуснш отб гн^влбивости, само гн1ј влБиве болестне су назнвали". „то обое иретставленгемЂ свирЂаост и дивичества нЂкогг обшчествуе укротчавати ее" Ако хотћпп. ова неизв4стна Да у чинишђ изв$стнимђ разумомБ то само Труда себи задаешг да лудуешЂ сђ разумом&"

што можомо брже прегледати остале дпе књиге, а за сад рећи ово: Ништа није теже него доказивати теориски н износити разлоге, да је један сгил бољп од другога или гори, или као гато је овде случаЈ, да је дзвестан превод стилно несравњено изостао иза орпгинала. Таке се ствари обично и не доказују набрајапем врлина једног и иогрешака другог стила, но се изнесу на оглед неколико иримера, иа &е човек, који ма само иојма има о леиоти и уживању, које даје леиота стилска, ио својим осећањима изјаснити се за ову или ону ствар. А по хармонији тих осекања, која се заснива на претпостаиљепој хармонији у склопу човечјег духа, без које се ми не бисмо могли ни корака кренути, основана су правИла леиога — естетика — па н правила стилска. Ми смо доказивали, да је једна од најбитнијих особина класичних писаца—сгил, н ако он није као што ваља изнесен у преводу, но ваља превод, па ма све остало бнло тачно испуњено: и тачно разумевање језика, с кога се преводн, н језика, на који се преводи, па најпосле и народног духа и характера. А да превод не може бити без ових особина, ако хоће да је стилно тачан, јер под особине стилне долазе и оне, то се но себи разуме. Тог сталпог разумевања у Живановића нема ни трунке, и зато се не треба чудити што је његов превод ушао у ред оних, каки су огромном већином сии српски, који се пре забораве и одбаце, но што се и до краја прочитају. Такав начнн превођења Живановић јејош понајбоље показао у четвртој књизи „Тускуланских Испитивања", која је поред превода прве књиге леп доказ изврсне стилне невештине преводиочеве. Али има још нечега, што краси ову књигу, а то је много већи број погрешака баш и против разумевања латинског језика, по што је иначе обичај у Жива-новпћа. Ево примера:

Иример рогобатности : XXIV. „ Ђгсатиз ЧдИиг иШет тзатгаш? Тгас1а пејгпгопез јогШшМпгз МеШдез еат зГотасЋо поп едеге. Гог(дин1о е8(; 1§Пиг ас1ј'есИо аш тш 1е§1 зиттае т регГеИешЛз гећи8 оМетрегапз, уе1 сопзегуаИо з^аћШз 1псИси т е18 гећиб, ^иае ЊггшсШобае, vi(1еп(.иг, зиЂепМз уе1 гереПепсПб, уе1 бс1епИа гегит 1 'огт1 (1о1озагит соп!;гапагитдие аи(; отп1зсо пе§П§еп(1агит, сопзегуапз еагит гегит з1аћПе икПс1ит, уе1 ћгеујиз и! Сћпб1рриб — пат бирег1огеб ЛебпШопез егап(; зрћаеп, ћоппшб т рпт1з ћепе <1еД111еп1;1б, и(; ри1ап(; з (;01С1 : зип! ешт отшпо отпез 1'еге 81тПеб, бв(1 (1ес1агап(; соттипеб паИопез, аИа тадгз аИа — ^ио то(1о 1 §Пиг Сћпб1рриз ? РоПНиЛо еб(;, тциН, зс1епИа гегит регГегеп(1агит уе1 аА^есИо ап1т1 1п раИеп(П ас рег1"егеп(1о биттае 1е §1 рагепз бте Итоге. Оџатогз етт тзесГетиг гзШ, и1 Сатеа&ез зо1еЂа1, те1ио пе зоН р1гг1озорШ зт1. (Јиае еп1т 1з(;агит (1е1тШопит поп аррегИ поМопет поз(;гат, ^иат ћаћетиб отпеб с1е 1огШ;и(1те 1ес1ат аЦие 1п уо1и(;ат. §иа аррегГа ^шз еб1 (^ш аи1 ће11а1;оп аи(; 1трега (;ог1 аи(; ога(;ог1 циаега); аНциИ педие еоз ех13(;1те(; зте I гаћ1е (]Ш(1циат 1асеге робзе?"