Просветни гласник

настава

713

битне и неодољиве потребе нашега народа и шше државе, које су нам до сада туђиици подмнривали. Ј ) Па ипак ;тто ја не мислим, да бисмо се ми могли и требали сасвим изолисати и еманцииовати од културних и научних центера великога а туђега света. То нисмо раднди иити радимо ни у другим питањима и потребама нашег државног и народпог живота, па нећемо јамачно ии овом прилпком. То не чино — шта више — ни већи и моћннји народи, пего се у свима гранама људскога знања и умења наслањају на све векове и све народе, и траже међусобне помоћи и обавештења и од других. Тај принцип влада у свима струкама и знатноихунапређује — па то влада и у Медицини. Нема данас тако културног народа са тако савршепом медицинском Школом, да је друга која не би могла ма у чем надмашити, иопунити или иначе како унапредити. Свака постоји за себе и развија се самостално из својих основа, према својпм снагама и средствима: али инак зато тражи наслона и помоћи и од других. Тамо је једна струка боље заступљена а овде друга, и нема медицинског Факултета, који је све највеће капацитета свих медицинских струка побрао. С тога и јесте најобичнија појава, да баш Медицина не пази на полнтичке копстелације и државне границе, него да можеш н. пр. видети немачких лекара у париским кдиникама и заводима, француских у Берлину, аустриских у Минхену, руских у Вечу итд. — Афрички Црнци, Американци, Хинези, Јапанези, Перси и т. д. прелазе преко белога света и долазе на врело научних истраживања и стручне вештине, али махом не као ђаци, да на тим врелима уче тек основе Жедицине, нсго као свршени лекари, да своје знање и умење учврсте и обогате, да своје погледе на своју струку прошире — или да се баш специјално одаду на изучавање једне гране, која је ту најбоља заступљена. И у Медиципи раде, дакле, као и у сликарству: — не шаљу у Рим аочетника и мазала, него веК изучсна сликора .... иа тај принцип могли бисмо и ми усвојити.

Ј ) Каква је и кедика је разлика између туђе и домаће медицинске школе, наговестио сам већ раније. Како о том.е мисле и други, показује овај пример. Садашњи аредседнт „Југословенеке Академије Наука", Ј. Торбар, изговорио је једном иридиком ове значајне речи: »2е1ја је АкаЛеипје 1 с1е1о^а пагоДа: с1а 8е рориајепјеш па§е§а 8Уеи6Ш§(;а теАгсгпзЈсгт /~аки1Шот о1г 'Оге вгга игаГа Лје1о1'апји швГтћ вНа паНћ Меспгка, којШ, ћуа1а Води. и оћПји 1'тас1ето, 1;е ве с1ота61 вшоу 1 то§и па (1ота(5ет зииси ^пјаИ, па Лотасет га^оАи оЂгаго^аИ, с1т 1)11 ји§081ауепзка акаЈетца гпапоаЈа ДоћПа 1 па 4от ро]ји гпаиз^уепе дгаДје, 8 које, иаИћо^е, (;оНко обкисИеуа®. цросветни глдсник 1899. л

Ј1АТИНСКА КЈ1АСИЧНА ПРОЗА У СРПСКИМ ПРЕБОДИМА прил0г за хисторију српске књижевн0сти написао •ј- Мжд. Р. Димитријевић

(Наставак) Трећу књигу најслабију од свих пет Дпцероновнх књига у „Тускулапским Испнтивањима" Живановић је Јаков превео од свих осталих најбоље. Само нас не треба рђаво разумети! То „најбоље" ипак је тако рђазо, да се једва може поднети, као што смо се већ уверили из једног „најбољег" његовог иревода (стихови) у другој књизи. То „најбоље" значн, да је у тој књизи употребно мање но у другима опих гадних и рђавих израза, речи и облика, али то никако не значи, да се ма и једном стопом приближио сталној величини Цицеровој. Ову је трећу књигу разрадио Цицерон о жалостима, којима се одају сродппци и пријатељи нарочито по смрти својпх милих, и другим сасвим сличним узбуђењима духовним, те се с тога ни на првом месту не можемо сложити с тим да се ова књига зове „о лечеипо бол^зни". Истина је да „бол^занв" стоји етимологиски много ближе речи „ае§пик1о" но „жалост", али је тако исто и то истина да је нама непозната употреба речи „болћзанв" као синонима „жалости". Познато је сваком читаоцу ове леие Цицеронове расправице, како је оштроумно нападао Цицероп на таке ствари, и како је своје доказе облачио у примамљиво рухо свог класичног стила, те и ако му је ова књига релативно слабија у упоређењу с осталим из истога дела, ипак је опа сама по себи тако лепа и стилно тако узвишена да се на ту виспну ретко пењу и најбоља дела највећих писаца. У преводу Живановића много је мање у овом делу, но у другим књигама, оних великих иогрешака против разумевања .језика, али стилно је и према финесама ипак погрешан: „сит т Шогрзо асег1т- „и поболли се за себе згто тГзеггГтоо/ие зре- отђ тогг жесточапшсгг сШи1о 811)1 Итегеп!". и 6ЂднЂпшегг иозоригца" ХХУН. 66. „и X, поИз орМте псИигат „да се чини, да су нам И зециг УГсИззеуИеапШг". напбонм нарав завидили III 3. омм"... Два бер1епапо8 у XII. Сар. вије нревее ио обичају у стиху но прозно. Да бисмо што нре бпли готови са нрегледом једног оваког рада, о ком је много лакше казати своју одлуку, но поткрепити је разлозима., ми ћемо 90