Просветни гласник

712

НАУКЛ И НАОТАВА

кара, којим би се могла успешно борити против најгорег лекарског пролетаријата, који јој данас народ сатире: — против незнадица и варалица.

Ко је пажљиво пратпо целу садржину ове расираве п озбиљно узео у процену све оне разлоге, који се у њој износе, могао је доћи до уверења, да је медицински факултет доиста једна од најаречих иогреба наше државе и нагиега народа, и да је већ време, где нам ваља и ту потребу подмиритп. Сем тога нашао је у њој и поузданих доказа, да та установа има код нас свих иогодаба за достојан оистанак и ириродан наиредак — исто онако, као и у другом свету — да би, дакле, и код нас могла вршити исту ону задаћу, коју врши и тамо. Најиосле уверио се и о томе, да би нас та важна културна установа стала сразмерно незнатних жртава: — да тражи од нас само мало одлучности и ирегаоштва, којим би смо оно, што већ и онако издајемо на образовање наших синова на страни, претворили у напосредне изворе за издржавање свог домаћег медицинског Факултета. Према томе је за мене и за њих то питање чисто и јасно. Наша је родољубива дужност, да свим одушевљењем дубоког убеђења и свом снагом наших средстава заједнички и слошки иристуиимо том важном иослу : — да што скорије дамо народу ту културну установу, која тако дубоко засеца у битна и животна питања нашега народа и наше државе; која нас брани од туђинске навале и културе 1 ), II која нас у исти мах изједначује с другим културним земљама у Европи. Тако бисмо морали чинити и онда, кад би од иас то дело искало великих жртава, а овако, наравно, још пре. Ако се и норед тога на то не решимо, изгубићемо много, и заостаћемо далеко. Ако још и даље будемо чекали згоднија времена и боље пршшке, претећи ће нас сви редом... и показаће нам, да је и иенрактично и нескромно, тражити оно, што се не може извести: •— захтевати одмах онакав медицински Факултет, какав је и у јачим, богатијим и културнијим народима требао неколико векова, док се развио. Да су наши иредци били исто тако неодлучни у другим питањима народнога живота ; да су наше вође одлагале извршење дела, која су била потребна ') Колико туђинци на то рачуиају, иоказује један говор ироФ. медиц. Факултета д-ра Јакша. Излажући основе кдииичко-медицинској настави дотиче се Јакш и културног значаја Медидине, и иолемшпе против једнога начина наставе, који би био оиасан за културну лисију Аустрије овим речма: „Ђ%е всћопе, Млшоп ОеШггегсћв, А%е КиИиг пасћ ОеГеп ж 1гадеп, гопгИе с1аиегпс1 деесћаШд!" („Леаа мисија Аустрије, да носи културу на Исток, бала бм трајпо оштеАена*).

I за живот и напредак наше дргкаве; да Милош Белики својим бистрим умом није одмах схватиоприлике и потребе овога народа и чврстом вољом и необичном истрајношћу сгремио евојој мети; да славни потомци његови нису пошли за његовим примером; да цео народ није вољно пошао за, њима, те прегаочки, одлучно и јуначки прихватио оне полуге, које живот народа крећу и унапређују; да нисмо — онако незнатни и мали — из ситних почетака почињали, па мало потешко, али ипак истрајно једно по једно изводили: — зар би данас имали државу, која живи самосталним животом и напредује својом снагом; која из својих извора подмирује све бнтне иотребе свога живота и напретка; и која, је спремна, да у политичкој, културној и економној борби брани своју самосталност? Би ли смо смели и иомишљати, да као једини самосталан иолитички, економни и културни стожер срискога народа будемо у исти мах и моКна кристализациона тачка, око које Ке се ирибирати сви раскомадани делови нашега илемсна ? И доиста, ако ико, ми се смемо поуздано надати, да ћемо и овога пута из малих почетака извести — бар за нас — замашно дело. Сваки лист наше новије повеснице утврђује нас у томе уверењу, и отвара нам леише изгледе. Нема ни једнога саставног дела нашег државног организма, који није — за релативно кратко време — никао из пајситиијих почетака, и ако је, може бити, још и данас малсн и ирема другима незнатан, он оиет иравилно врши св'оју органску дужност: он онет — да унотребим медицински израз — физиолошки функционише. Та Функција таман одговара дименсијама, склопу, нотребама и стању нашег целокуиног државног тела, и подмирује битне захтеве његовог органског живота и напредовања — исто онако, као што то чине слични али већи и коннликованији прибори у великим организмима: — велике установе велпвих народа и држава. Те исте појаве ноновиће се, без сумње, и овом ириликом: — код нашог будућег медицинског Факултета. И тојеједан важан орган народног и државног тела; и то је један део органске целине, тесно везан са свима другима. Вез тога дела мучно је замислити правилно развиће и нанредовање целога организма — бар у овом стадијуму — на с тога се ваља иостарати, да што ире ироради. Нека буде мален; нека се својим дименсијама, својим склопом и средствима не буде могао мерити с медицинским Факултетима великих држава п народа — то ми и не тражимо; тога бисмо се, пгга више, баш и бојали — али нека само правилно и физиолошви Функционнше: нека својим функционисањем иодмири