Просветни гласник

718

К 0 в

Ч Е Ж И Ћ

крају, па за то и потписани придружује се молби представника Гамзиграда и учтиво моди Господина Министра, да изводи цокдонити своју високу пажњу овој деиој свечаности села Гамзиграда и удостојити је својом посетом, само ако даљина пута и краткоћа времена не би сметади томе". Његово Величаиство Краљ бавио се у ово време у Нишу. Кад је господин министар примио овај позив, он је отишао у двор и на телефону о овоме реФеровао Његовоме Ведичанству, преддожио за одликовање и учитеља и вреднога кмета седа Гамлиграда и заискао одобрење да мо;ке отићи на ову свечаност. Већ сутра дан стигда је висока одлука Његовога Величансгва, којом одликује кмета села Гамзиграда Ђорђа МијаиловиКа , таковским крстом У степена и учитеља школе гамзиградске Жилана СмиљаниЛа, орденом Св. Саве V стенена, и одобрава господину министру, да може отнћи н сам лпчно однети и нредати ордене. 12. ов. м. господин минпстарје донео одлуку, да га на овоме путу прати реФеренат за' основну наставу и 15. су се кренули на пут преко Нпша. Из Ниша је г. мннистар пошао 16. рано у јутру на иоштанским кодима, чији се коњи мењају на свакој поштанској станпци, те је тако могућно стићи у Зајечар за дап. Јутро је бидо хдадно, али дан леп и иријатан. У 77 г часова кола су већ стигла у "село Мадчу. Нут продазн поред шкоде, пред којом се већ беше искупило око 50—60 веселе а озебле сеоске дечице. Г. министар, и ако је пре краткога времена походио ову школу, опет не хте пропустити, а да је и овом приликом не обиђе. И деца, а учитељ још више, изненадише се овој изненадној иоходи у ово доба. Г. министар одмах уђе у шкоду, где затече двадесетину ђака III и IV разреда. Да би се уверио о успеху дечјем он иоче сам да их иропитује. Деца су одговарала, и г. министар не могаше да буде задовољан ни с успехом, а још мање са редом и чистотом. Оида је отишао у друго одељење, где беше I и II разред. Овде беше бољи ред и готово сва деца у школи. Г. министар се заустави на једноме малшнану у првој кдуии и запита га чији је? Дете одговараше сдободно и отворено, а у томе унаде и наставница и рече, да је то др.те једнога сиромаха, који га због сиромаштине не да у шкоду, а оно само иобегло! Г. министару се допаде тодика љубав детиња према шкоди, па га нохвали и изговорив некодико топлих речи и њему и свима, обдари овога малишана новчано и рече: „Збогом, децо!" Сва деца у глас, каоједно, одговориле: збогом и осташе радосна и изненађена, како је г.

министар уочио баш онога између њих, који је најсиротнијц а највише воли шкоду. У 8'/ ј часова биди смо па Грамади , где је била стара граница измећу вазалне Кнежевиие Србије н силне Царевине Тур;:ке. Грамада дели две долине: Сврљишку и Пишавску. Одавде су наши Сврљижани о пазарноме дану пуних 45 година са страхом погледали Ншпу и сиди турској, а наше Нишдпје, из града и околине, жељно ногдедале у слободан Сврљиг и нреко њега у срећну Шумадију. И сад су ту саме развалине — мртви, и тужни и радосни сиоменици некадање деоннце, која је делила једну цедину ... Са Грамаде до Дервена готово је све под ногу, и ми стигосмо скоро за пола сахата. Дервен је на самој реци, која се зове Сврљишки Тимок. Овде је и срески канцедарија. Г. министар је путовао ^роз овај округ (нчшки) инкогнито, и нико се није надао његову доласку. Он нареди, да прво стану кола пред школом. Уђосмо у прву учиоиицу. 'Гу беше учитељ Лазар Матић у III и IV разреду. Предаваше рачун. Деца прилично одговараху. Задржавши се ту једно четврт сахата г. министар пође и у прво одељење, где је I и П разред. Деца беху самаГ. министар зацита децу: „А где вам је, децо, учитељица?" Деца одговорише: — Није дошла, молим господине. — А зашто? — Не знамо, одговорише- готово жадосним гдасом. — Па ко вас учи? — Нико, госнодине; ми сами У том стлже и г. Матић, који је н управитељ. — Зашто су ова деца сама? Где им је госиођица ? упита г. министар. — Не знам ја ништа, гозподине министре ; она мени ништа није јавила! За тим изиђосмо у двориште, а у то.ч тренутку нојави се и наставница и стаде да се представља. — А што ви нисте у шкоди, госпођице? Ово је сад пода десет! упита г. министар. — Била сам слаба, одговори она збуњено. — А шта Вам је бидо? — Нешто ме бод^да гуша. — Па јесте ди Ви о томе своме нзостапку известили управитеља? — Јесам... одговори с устезањем. Г. министар погледа у управитеља. Управитељ погдеда у госпођицу, пајезапита: Преко кога сте ми јавили? — Казада сам М. Н. (ученику II разреда) да Вам каже, да не могу доћи.