Просветни гласник

Ж И Ћ

719

— Милан Никодић! Нек изиђе овамо! (Овај долази). Је ли теби казала госпођица да ми кажеш, да она не може доћи у школу ? — Није ми казала ништа... одговори дете са свим слободно. — Откуд ти нисам казала! Заборавио си рече му она сасвим обичним гласом. — Ја Вас, молим госпођице, нисам ни видео од јутрое ! одговори слободно сељаче са свим отворено.... Г. минпстар нође даље. Дође у среску капцеларију. Ни овде се нпсу надали. Г. мшшстар је затекао на послу све, онако, као што је свакога дана. Сви се ужурбаше и потражише своје сабље и мундире. Г. министару су се сви представилн и он је свакога иитао на чему ради и како стоје послови те врсте. У 10 сахата ношли смо из Дервена. Пут је водио све уз брдо. Ваљалб се попетн чак иа Тресибабу. Пуних сахат и но трајало је ово путовање скоро без одмора. У 11'/ 2 били смо иа Тресибаби. Ту се сваки путник м.ора одморити. Ако иде од Дервена уз брдомује; ако иде од Књажевца, још више. Ту је опште познати Чика Јова направио мало чатрљице, те да уморан нутник има где сести и одморити се, па може бити и нопити коју, Он је сам зове „Хотел", а оно друго име додаје како ко хоће. За то му и не зна ирава имена, јер, велн, сваки дан му надевају друго... Чика Јова уме да прича и о борби на Тресибаби и о јунаштву појединих команданата, јер је и сам био у тој борби. Тресибаба је доста интересна- позидија и с ње је величанствен поглед на све стране. На истоку, негде испод Старе Планине, извиру оба Тимока: Сврљишки и Трговишки. Трговишки онда хвата северу, поред границе и иде право Књажевцу. Сврљишки, као да се наљутио на њега, па окренуо донекле, чини ти се, на југ, за тим одмах на занад и најпосле север и исток, тако, да је око нас, око Тресибабе, описао један велики полукруг и код самога Књажевца љубе се браћа, састају се оба и одатле чине један Тимок; и једнаје и долина тимочка знатно већа од обе ове прве. Тресибаба је усред тога полукруга, који затвара пречник његов — Трговншки Тнмок. Преко овога су највећа брда, од Старе Пданине па до Вршке Чуке код Зајечара, и преЉо њихових леђа баш иде граница између пас и Кнежевине Бугарске. За тим су велика и од Старе Планине Ншну. Исто тако са западне стране нздиже се ноносни Гтањ с огранцима својим, од којих се највише њих спушта северно, право Дунаву. Тако смо ми у једноме великоме котлу, који је мало отворен само на северну страну, низ Ти-

мок. Али нисмо у равпици, са које се ништа не би видело, нсго на једној огромној внсоравни од самога камена која страхотно надвишује све околне долпне. И доиста, овде је морала бити очајна борба између наше и турске војске 1876. године. Наши су дотле већ бнли изгубили цео Сврљиг и сад је у питању био Књажевац н цела Тимочка Крајина. Јер ако се Тресибаба изгуби, онда је нзгубљено и ово. А колико ниско лежи Књажсвац одавде или колико га је Тресибаба надвисила, може се замислитн и по томе, што пут, који их везује, има, од Књажевца довде или обрнуто, равио двадесет и три огромиа савијутка!... Силазимо у Књажевац. _Он се бели на самоме саставу оба Тимока. У средини ове страшне низбрдпце сретнемо један Фијакер с капетаном среза, заглавскога г. Б. Новаковићем, председником онштине градаЦКњажевца и послаником г. Симом СтеФановићем. Они су пошли, да на Тресибаби дочекају господина министра. Одавде се врло брзо силазило у Књажевац, и око једног сахата биди смо у њему. Ту је министра очекивао и начелник округа тимочкога г. Сава Јанковић. Око три сахата после ручка кренуо се г. минисгар с великом пратњом леним друмом, који води све низ Тимок, с десне стране његове. На граници овога среза (заглавскога) и тпмочкога беше изишла пред г. министра велика депутација тога среза, да га поздрави и отлрати до граинце његове. Долазнмо у Краљсво Село, које се пре звало Нови Хан. Ту је канцеларија среза тимочкога. Г. министар се и ту заустави и прегледа канцеларију. Но сунце је већ залазило и ваљала је хитати. Кад се оно већ смирило на заходу, ми смо стуиили у онај део долине тимочке, где се она сужава, и одатле па до Зајечара путоваш смо но мраку. У Вратарници се представи г. министру друга депутација из Зајечара, у којој беше и школски надзорник. Сви смо биди бели од нрашине као од снега. Одатле се крене опет читав низ кола по ноћи,јакој хладноћи и још већој нрашини, и у Зајечар стигосмо око 8 часова. 0 доласку г. мпнистрову знао је цео Зајечар. Сутра дан је ваљадо поћи у Гамзиград. Пошто је то седо удаљено од Зајечара само један добар сахат, а свечаност ночиње у 10, то је ваљало поћи у 9 часова пре подне. И већ у нола девет било је око десетак кола пред гостионпцом, у којој је одсео г. миниетар, а до 9 било их је још вигае. Тачно у 9 ношло се нз Зајечара. Пут водн уз трећи Тимок, који долази од Подгорца и зато се зове Подгорачки а утиче у Тимок испод Зајечара код Великог Извора. На нола сахата додази се у село Звездан,