Просветни гласник

К 0 В 4 Е Ж И Ћ

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ

Ј^њиге Џ. Хјуса, Грешке у настави. Иревео Ст. Л. У Београду. Штамиано у Државаој Штампарији Краљевине Србије, 1899. 8°, стр. 109. Читаоцима Просветнога Гласника већ су нознате ове леие и корисне наномене о грешкама, које се чине у настави. Оне су штамнане нрво у Ир. Гласнику, на су отуда оштамнане у књигу, чиј је натиис горе исписан. Сваки наетавник народних, иа и средњих, школа, ко нема непрестано при руци еве свеске Просветнога Гласника, у којима су штакнане ове наномене о грешкама у настави, никако не би требало да је без ове књиге. Она ће бити свакоме наетавнику, нарочито млађем, врло нрактичан и поуздан вођ, како у оихођењу са васпитаницима тагм и у самој настави. Јер, као што је лепо уочио и истакао нревОдилац, писац ове књиге умео је у њој „нронаћи и истаћи све оне грешке у настави и васпитању које су одпста најчешће, најобичније и пајопштије, тако, да и ако је књига намењена америчким учитељима, у њој ће се наћи све мане и грешке нашега школскога живота". * Манастири у Краљевшш Србији. Иоглед иа њихову судбииу од 1200. — 1900. год. Написао енископ жички Сава Дечанац. Београд. Државна Штамиарија Краљевине Србије, 1899. б°, стр. 55. Већ и сам обим ове књижице — 55 страница мале осмине — упућује нас, да у њој не тражимо оиширну и исцрнну студију о манастирима у Краљевини Србији, На то, у осталом, донекле унућује и с§,м натпис, који нам казује, да је ово само један ноглед на судбину наших манастира за последњих седам векова. Књижпца је подељена у ових седам одељака: Важност српских манастира за Сриство, нравославље и словенство; 0 првом манастирском братству; Узроци опаДања манастира; 0 преуређењу манастирског братства и о монашкој школи; Да напоменемо даље с које би се стране могли манастири и материјално иомоћи; Да ли се могу манастирске земље боље обрађивати, но до сада ; 'Греба ли омање манастире нридодати већим манастирима или нретворити их у мирске цркве, или их и даље оставити онако самосталне, као што су од самог свог постанка били; 0 надзору над манастирима, о дисциплини манастирског братсгва и о другим манастирским уредбама. Писац ј6 хтео, као што сам на једноме месгу наномиње, у овој књижици изнети : „за мало сво досадање недаће које постигоше мапастире.... и којим би се путем и начином бар у неколико могло ноправити напуштено и упарложено стање манастира и повратити им по могућству постепено пређашњи ауторитет и пређашњи значај, онаки као што га некад имађаху у срнској држави и народу". Сам постанак ове књижице изазвало је, као што опет из саме књижице видимо, питање министарства просвете и црквених иослова, којим је тражено, да духовни судови, по своме знању и умоњу, дугоме раду и искуству, кажу: како би требало

сад помоћи манастире у Краљевини Србији, па да им се новрати пређашња снага и ауторитет и задрже се од даљег опадања. * Издањс Фонда Дилштрија С. НиколиЛа-Беље. Својина и њени првобитни обдици. Написао Е. 04 Лавлеј, члан Краљевских Академија Наука у Белгији, Шианија, Португалнјн, дониснн члан Француског Института итд. Превео с чранцуског Јов. М. Јовановић, секретар краљевог посланства у Цариграду. Београ.Д. Краљевско-срнска Државна Штамиарија, 1899. 8°, стр. XXIV и 509. Нреведом овога Лавлејева дела знатио је обо- • гићена ната стручна правна књнжевност. У љему се исцрнно третира нитање о нрвобитним обкицима својиие. Основна је мнсао пишчева, да је колективнзам нрвобитни облик својине, и да се лична својива тек касније иостепено развила и утврдила. Дело је подељено у тридесет и шест одељака: Постуина и свуда једнака еволуцца својнне у земљн; Сеоске заједнице у Русији; Екоиомска дејства рускога мира; Сеоске заједнице на острву Јави у Индији; Германска марка; Последњи трагови старога аграрнога режима у Немачкој; Сеоске заједнице — а11тепс1еп — у Швајцарско.ј; Правни карактер аПтепДеп — а и користи; Сеоске заједнице — а11теп(1еп —■ у јужној Немачкој ; Сеоске заједнице — а11теишцаг — у Скандинавици и Финланду ; Марка у Нидерланду; Општинска добра у Белгији; Општинска добра у Француској ; Нримитивна својива у Шкотској и у Уједињеним Државама; Архаична сво.јина на полуострвима иберијском и аиенинском; Примитивна својина код ирских и велских Келта; Архаична својина у Пежџабу; Архаична својина у Јапаиу; Прнмитивна евојина код америчких урођеника ; Примитивна својина код разних народа; своЈина у Данској ; својина у Инднји (држава као власник земље); Својина у Мисиру н Турској; Знатно доба и заједвичка евојина у староме свету ; својина у Грчкој; својина у Риму, Порекло иоједиакости својине у земљи; Историја својине у земљи у Енглескеј и Кини; Породичне заједнице; Породичне заједница код Јужних Словена (задруга) ; Иородичне заједнице код разних народа; Породичне заједнице у средњем веву; Наследни закуп; Заједничко обделовање земље; Патримоан (!) природнога права ; Теорија својине. У ерпскоме преводу су и лепи и опширни иредговори пишчеви четвртоме и ирвоме издању овога дела. Преводилац је свој превод ноеветио своме ч некад. ироФесору госи. Андри Ђорђевићу, који је највише помагао да ово одлично дело изиђе у ерпскоме иреводу, одобривпш, да се штамна трошком Фонда Димитрија С. Николића-Беље. * Буњевци и Шокци у Бачкој, Барањп и Лици. (Историја. — ЕтнограФија. — Култура. — Друштвено, бројно и привредно стање. — Етничке особине.) Написае Иван ИваниК. Наградила „Матица Сриска" са 500 дин. Са вшпе слика. У Београду. Штампарија Д. Димитријевића, 1899. 8°, стр. 231. Појаву ове ваљане књиге изазвала је само потреба, да се у једној књизи нрикуии пгго више