Просветни гласник

КОВЧЕЖИЋ

БЕЛЕШКЕ О ШКОЛСКИМ ОБИЧАЈИЖА У пиротсг^ом О^рУГУ ЗА ВРЕМЕ ТурА^А 1 ) Прегледајући основне шкоде за две године, обишао сам цео пиротски округ. Том приликом распитивао сам п о школовању и о писменостп народној за време Турака. Моје је испитиваље шпло на брзу руку, јер ми иосао не одобраваше да се подробније извештавам. Испитивање беше сужено још и тиме, што се бављах по неколико часова само у оним селима, где сад има шкоде, а за време Турака беше школовања на много више места но што сад има школа у пиротском округу. Кад би човек само прошао пиротским округом, и видео његов геограФСки положај, могао би врло лако доћи до закључка, да ту народ никад није ни помишљао на писменост у оно доба, кад се с друге стране о његовом знању ие могаше водити никаква рачуна; могао би помислити, да ту и нема писмена човека, да се ту није ннкад нп мислило о писмености и о школи. — Забаченост, одстрањеност, брдовитост и непроходност неких крајева чине такав утисак, да човек мисли, е је овде искључена била свака помисао на школу. Међутим није тако. У пиротском округу народ српски иод Турцима, остављен сам себи, вођаше рачуна и о писмености н о школи, кад год је могао то чинити. У селима ствараше по својпм појмовима и разумевању школе у којима се омладина учаше књизи. Отварање школа у тим крајевима ослобођења није новина. Истина између школовања под Турцима и данашњег школовања има грдне разлике, али ваља имати на уму да је школовање под Турцима резултат схватања непросвећеног роба, а данашње: творевина напредне н просветне мисли слободног ослободиоца. Кад се отпочело школовање у пиротском округу, шта га је, и којим поводом подстакло, — не знам; али што сам сазнао изиосим, јер иде у ') Нешто од ових бедежака штампао сам у »Учитељу 8 за 1896. год. св. за септембар стр. 36—45. То што је тада наштампано доиуњујем и саонштавам овде.