Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПЕ

101

нрилог проучавању и разумевању идеја нашега иарода, док под туђином беше, и с .1 \",ки као градиво за историју српскога школовања, Ево мојих бележака: Поједиии разборитији и имућнији људи за време Турака доводиди су у своја села или у своје куће иисмене људе, да им подмладак књизи узуче. Доведени учитељи беху обични сељаци, који су се у варопш или ма где научиди читању и писању. Научивши тако по нешто, враћа./ш су се својим кућама и.ли као свештеници, и . 1 и као обични сељаци, настављајућп свој сељачки живот, или су се ценшш за учитеље. Често, иди још боље обично су се иоред учптељства бавили и земљорадничким посдовима. Јго је знао занат радио је поред учитељевааа још и свој занат. Онај који би довео учитеља у своју кућу, погађао би се се с њим, па би поред своје деце довео још које туђе, те су заједнички учида, док не изуче. ~ Или су неколицина најпмалп учитеље за своју децу, или га је село ногађало ит. д. У овим се школама обично учио: Буквар, Часловац и Псалтир. Узраст ученика био је различит, а учио је колико је ко хтео. Учитељима се у старије доба плаћало врло мало, често пута само 180 гроша годишње и храна. За тим је ајлук растао, док пред ослобођење није порастао и до 800 гроша на го дин у. Смео сам с ума разабрати кад је у овим школама почињала школска година, ну по нечему ми се чини, да се и овде почињало учити с пролећа, као што то беше обичај и по другим неким местима, где се почињадо учење обично од чистог понедеоника. — На редном часловцу у Големом Бањинцу нашао сам овај запис: „ Знати се кад заучи Ђукашин ШовиЛ часловац у 25. фсбруар на 1876. год. да му е сре &но, амин. Писа Никола ПоповиЛ у Бапинце". — Учитељ у Големом Бањинцу Дона Данчуловић, како је сам записао на једном типикону, погодио се за једно лето, серечЂ од марту первога". Село Стрелац бидо је за време Турака чувено са своје школе више од осталих места. У њему су добиди многи свештеници своје образовање, & н иначе многи су се ту књизи паучили. Настојавањем попа Раденка ГмитровиКа 1 ) нз Стрелца, који беше један од највреднијих и најваљанијих пастира духовног стада, те се и 1 ) Са ве.шких заодуга за цркву и школу и са необично леиога гдаса, који је иза себе оставио иои Раденко ГмитровиЛ у народу, 'ислисујем овде његову биографију, коју је неко записао на »Триоду у цркви Св. Илије у Љуберажди. Заиис гласи: „БИОГРАФИЈА •ј- Почив. свјашченика Раденва Гмитровића Свјашченик Раденко Гмитровић, рођен од православних Христијана родитеља: Тмитра и Ангелине у 1811. године, месеца априла у селу Стрелцу, срезу лужничком, округу пиротском. У својој четвртој годшш возраста беше са отцем својим дошао у Ниш, где је две тодине са оцтем својим провео, и доциије у Србију прешао у селу