Просветни гласник

102

ПРОСВЕТНН ГДАСНИК

данас са особитим поштовањем споммње, начињена је 1838. годнне у Стрелду црква. Код цркве је начињена мала сламна кућа, да буде школа. За тим од приллке 1843. год. поп Раденко погоди за учитеља неког Јована, родом из Лоекоица. Јован је био по занату конопчар. У Стрелац је био дошао да ради свој занат. Како је бно*' писмен погодн га поп Раденко за учитеља. Јован је учитељевао у сламној кућнцн код цркве (доцнпје је на том месту подигнута нова, боља нгко.гска зграда) три годпне, па ношто га отпусте настави у истом еолу свој занат. Одатле је отшпао негде у Мораву, где је н умро. После Јована погоди ноп Раденко неког Миленка ПоиовиКа нз Големог Боњинца. Мнленко се учио у Нишу. Био је учитељ у Стрелцу 6 месеца, а после је учитељевао у Голсмом Боњпнцу.

Рииањ, округу београдском, гди се је такођер дво године бавио. Једнога дана отад га новеде у Београду, на кодима, и кад су већ у вароши стими, оставио га беше у једној меани. Но он тек онда бејаше на својих 7 година. Па како не беше видео други нут тако велику варош унути се у улидама, ту у једну, ту у другу, н тако загуби меану да се врати. У то врсме иеки човек, видећи га да је стран, новеде га собом у манастир Раковици, два сата растојање од Веограда, и ту га остави код калуђера. Отад његов ако и да га је тражио на све страно ал сво за бадава није га могао наћи, нити о њему што разуметп. Тек носле три месеца дозна да се налази у манастиру Раковидн. Дошавши му отад у манастир, нађе га и хтеде га собом новести, но он модјаше отца да га остави пошто му је сасвнм добро у манастиру, и да ће овде моћи научпти читати и нисати. Отац му се нреволн и остави га у манастиру. После пеколико годпиа Раденко је совршено изутао Часловац и Псалтир. Те тако ту до 20 годишњу возраст проведе као нослужитељ манастира, гдп је за оту време пзучио сво црквено богослужење, као и остали свештенпк. За дивно чудо да је био за време бављења у манастиру толико омиљен, да га калуђери нпсу од себе одвајали. Али наскоро у њему срце зажели да посјети своје родно место. II тако крене се са својим оцем и братом у селу Стрелцу. Ту се наскоро свештеничка чина (прими), гди је како у своме селу, тако 110 ближњим селима нровео 48 година као свештеник, но\чавајућп народ у вери хришћанској. И доиста пре време свештенства његовог, у оне тужне дане, у којима крајевима још је била тпрјанска рука владала, наш свештеник Раденко подиео је доста великих мука и невоља, јер је увек тужио за ослобођеном Србијом. II заиста Бог му је услпшио молитву п он је видео своје родно место ослобођепо, на ире две године смрти своје. Он је увек био непоколебљив и бранио је до ноеледњег часа своје стадо од зла и нападаја. Оваком доблесном свјашченику и служитељу олтара Божјег, нек му је вечита слава! Свјаштеник Раденко за време своје свјаштеничке дужности, он је још н ове вслике заслуге п успомене оставио, и то: у селу Стрелцу подигао јс цркву и ■школу, а тако исто и у селу Студену, које и данас постоје. Он није жалио труда, само да би могао унапреднтп све оно, што је било корпсно за његово стадо. II тако 1879. год. нреставио се у вечност. у свом родном месту на својој 68-годишњој старости. Слава му! По смрти својој оставио је два сина Глигорпја и Ђорђа. Данас су обојпца свештеници«. II с4м сам распптивао о жпвоту и раду покојног попа Раденка Гмитровића, па оно што сазнадох и забележпх слаже се лотнунце са овом залисаном биографијом њевовом. Сахрањен је код цркве у Студенцу са источне стране.