Просветни гласник

✓ ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

103

За овим се зна да је био учитељ неки Гача (Ђорђе) НиколиК из Ниша. Гача је био учитељ око 1854. г. У цркви Св. Успеаа Богородпце у Стрелду Гача је записао на једном апостолу својом руком ово: Сеп аиостолг на храмг иресветом Богородицу у Стрелацг, 20 мартг 1854. лЂто. Писателг учителг Гача НиколиЛг Нишки. Гача је био учитељ 3 године. Доцније се .запопио. К«о свештеник био је са станом у Нишу, а парохија му је била у Међурођу. (Као свештеника звади су га и поп-лисица). (НАОТАВИЋЕ ОЕ)

РЕФОРМА СРЕДШЕ И УНИВЕРСИТЕТСКЕ НАСТАВЕ У РУМУНИЈИ Просветнн живот у Румунији почиње у главном пре трцдесет година. Године 1864. донесен је закон о основној, средљо.ј и университетској настави. Те године настава је била у рудиментарном стању; једва ако је било неколико основних школа у главним окрузима, 3—4 Дицеја и иешто сеоских школа. Уз то беху и два университета — у БукуЈ»ешту и Јашу, али нису одговарали правим универзитетима, већ су билц као зачедак њихов. Сам закон о организацијн наставе није одговарао Просветнпм потребама; рађен на брзу руку и без дубљег п])оучавања, од је могао служити само као подстрекач за израду бољег закона. Нају дгни ји људи у Румунијн непрекидно су тежили да израде нов закон, али су полптичке препирке н честе промене мпнистарске бацале у позаднину нитање о школској реФорми. Ипак, Таке Јонеску , један од најумнијих министара иросвете у Румунијп. уснео је да 1894. год. пзврши преображај основне и учитељске наставе, а политички догађаји су га спрсчили да оствари преустројство средње и увиверзитетске наставе. Тек доцније један од његових следбеника (Зргги Нагеђ успео је да оствари плаи о реорганизацији средње н универзитетске наставе, служећи се пројектима ранијих миннстара н искуством и саветима нрвих нросветних људи у Румунији. Закон .је усвојен у скугаптини 18. Фебруара 1898. год. већшгом од 107 гласова против 6, а месец дапа касније усвојен је јаком већином п у Сенату. * * * Средња настава. Пре свега ваља се упознати са средњом наставом за мушкарце. Према закону од 1864. год. настава. се добцва у гимназијама п лицејима. У ствари гимназије беху део лицеја —• његове прве 4 године, јер је лицеј обухватао 7 година учења. И гимназцје и лицеји делили су се'на класичне и реалне. У носледњим математика и модерни језици били су у превази над класичним језицима.