Просветни гласник

104

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

Према новом закону гимназија остаје са четири разреда, а лпцеј има осам. Међутим, гимназија постаје по новом закону самостална просветна једпнида, која пма да да едементарно опште образовање. По свршетку гимиазије деца се јављају за ироФесионалне школе. Програм гимназија исти је као за 4 прва разреда у лицејима. По свршетку гимназије деца се подвргавају испиту, да би се сазнало, колико је учење утицало на стварање њихова суђења. Псппт се врши у лицеју, пред комисијом коју пменује министар просвете, а састоји се пз четири проФесора исте школе под председништвом једног унпверситетског илн .шцејског проФесора. У гимназији и четири прва разреда лицеја нредају се овипредметн: религија, румунски језик, латински, Француски, немачки, општа историја, природна историја, општа геограФија и геограФија иародна, елементарна математика с практичном применом и књиговодством, елементи Физике, хемије, природних наука, космограФије, нојмови обичног права и грађанске поуке, појмови из хигијене, депо писање, цртање, вокална музика и гнмнастика. Сви су ови предметп обавезни. Четири виша разреда лицеја деле се у три врсте. Сви ученицн уче нзвесне предмете заједнички, а носебно се учење дели у три групе за које постоје три одсека: класичми, реални и одсек за модерни класицизам. За све ученике обавезни су ови предмети: редигија, румунски, Францускн и немачки језик, народна н општа нсторија, основнн појмови из психологије, догике, подитпчке економије, обичног нрава н грађанских поука, невање и гимнастика. У класичном одсеку уче се: грчки и датински језик и понавља се математика, Физпчке п природне науке. У реалном одсеку уче се: тадијански иди енгдески језик, алгебра, равна и сФерна тригонометрнја, прпмењена тригонометрија, елементи анадитичке геометрије, осн. појмовн из рационадне механнке п технодогцје п пз дескриптнвне геометрије, Физика, хемија, космограФија, природне науке, хнгијена н ллнеарно цртање. У одсеку за модернгс класицизам замењено је учење грчког језика учењем Физике, хемије, нриродних наука, хнгијеие н геограФије. По старом закону по свршетку дпцеја подагао се бакадореат пред комисијом, састављеном пз проФесора университетскнх, и то два пут годишње: у јуну и септембру. Писмени се испит подагао најпре п састојао се из једног задатка из румунског језнка (писмени састав), нз по једног превода са датннског и Француског п једног научног питања. Који бн ученпци падн на писменом испиту, иису ни пуштани на усмени. Усмени се испит састојао из врдо подробних питања нз свпх предмета који су предавани у дицеју. Такав је исиит био више ствар срећног удеса: продазидн су слабијп ђацп, а падади су често оникоји су биди одлични. По новом закону бакадореат је замењен нспитом који се врши у дицеју, а цред комисијом састављеиом од четпри проФесора нсте шкоде,