Просветни гласник

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 105

под председништвом једног универзитетског ироФесора. Исиит се врши једанпут годишње, од 20.—25. јуна. Упис у дпцеј претпоставља да учепик има сведоџбу о свршеној основној школи и 11 год. У прва четири разреда може бити по 50 учен. а у четири виша по 40. У случају потребе отварају се параделна одељења. Ако је ипак навала ведпка, првенствено право на пријем имају они, који имају бољу оцену из румунског језика и аритметике. Остади су упућени на проФесионадне шкоде које држава организује. * * * За васпитање младих девојака нови закон установљава две врсте гакода: школе првог и другог ступња. Шкоде првог ступња имају циљ да спреме добру матер п васпитачицу своје деце. У тим шкодама предаје се: религија, румунски језик, Француски и немачки, општа и домаћа геограФија, народна и општа историја, аритметика и геометрија са наједементарнијом ирименом и књпговодством; едементи космограФије, природ. иаука, Физике и хемије; осиовни појмови из педагогије, хигијене, домаће медецине и Фармације; домаћа економија, ручни рад, дено писање, цртање, певање и гимнастика. Учење траје 5 година, и последња годнна погдавито је посвећена учењу потребном за жене. Школе дрзтог ступња дају савршенију наставу а дају такође јаче научно и литерарно образовање. Учење траје 4 годнне, а у прву годинупримају се, по конкурсу, ученице које су свршиде четири прва разреда у школи првог ступња. У овој се друго.ј школн предају: основнп појмови из психологије, догике, полптичке економије, обичног нрава н грађанских поука и један од језика: италијански, латински или енгдескп. Испит у школама првог ступња врши се у истим околностима као и исппт у гимназијама, а испит у шкодама другог ступња као у дицејима. Учепице пз шкода другог ступња, које су се одаде изучавању латинског језика, могу се уписати на универзитет, у одсек за модерни кдасицизам. * * * Наставници среДњих шкода деде се у две категорије: ирофесори, за књижевност п науку, и учитељи, за вештине. За титулу проФесорску треба подагати испит н имати лисанс или докторат, а уз то кандидат треба да је походио курс педагогије иа универзитету, као и сва предавања и практпчан рад на педагошком семинару. Кандидат има да нолаже две научне групе: једну главну и једну сиоредну. Испити се држе сваке две године у Букурешту, пред комисијом нанменованом од министра просвете и састављеном из проФесора са оба