Просветни гласник

ИРОСВЕТНН Г.1АСНИК

универзитета. ПроФесори се одређују у комисију за 4 године, ади сваке друге годиие министар може изменити */, чланова. Испити су иисмени, усмени и иедагогики-ирактични. Писмени је нспит из гдавне груне, с погледом на програм лицеја а такође и на универзитетски одсек, и из споредне груие, с погледом на програм лицеја. Усмени нспит има да докаже спрему кандидатову у теорији недагогије, а практичнн испит вештину предавања. За спрему предавања, које се држи пред ученицима, даје се 24 часа. Кандидат треба да има бар по трн лекције за сваку групу. Максимална је оцена 10, а кандидату треба најмање 7,5. За главну групу наставпик може битп постављен у ма коју врсту средњнх школа, а за сноредну групу само у гнмназије и ннже разреде лицеја. Имена таквих наставника обележена су на једној листн у министарству, и ако кандндат за две године не добије место, мора поново полагатп испит из исте групе, да би добио боље место на табли. За стране језике, пошто нема довољно кандндата, узимају се и странци који знају румунски језик и они, по изузетку, полажу једну групу. Наставнице у ередњим женским школама узимају се из женских учитељских школа и полажу за то одређенн исиит. Као што се види, за наставнике средњих школа у Румунији поглавито је потребна иедагошка сирема. Доиста, за гимназије и лицеје није потребно имати учене проФесоре, колико умешне н разумне наставнике, чија ће предавања бити јасна и методичка. Плата наставничка одређена је ирема броју часова. За свака 4 часа недељно нроФесори лицеја н гимназија имају 120 дин. месечно; проФесори дево.јачкпх школа 100 д.; проФесори релнгије 80 д. и учитељи 70 дин. Супленти имају 20% мање илате. После 5 год. службе наставници добивају вишак од 15% од своје плате, после 10 год. 30%, после 15 г. 45% и после 20 год. 60%. Казне наставничке ове су: опомена, укор са губитком плате од 1—15 дана, казна губитка плате од 1—30 дана, одлучивање од службе за 2—6 месеца, нремештај, привременп отпуст за највшне две године н коначнн отпуст. За веће казне одлучује нарочити еуд, за који мшшстар одређује пет чланова за шест, година а према листи коју нодносе оба универзитета. За директоре средњих школа, који имају нарочити задатак да пазе на васпитање ученичко, бирају се најбољи наставници, од којих се у нрвом реду тражн велика спрема педагошка п умешност у управљању школом. Уз средње школе држава може створити интернате у којима имућнији плаћа.ју, а сиромашни ђаци народности румунске имају бесплатно уживање. Бар '/ 3 бесплатних ученика у свакоз! гимназијском плп лицејском интернату мора да буде састављена из сеоске деце, ко.ја су се одликовала у сеоскнм школама.