Просветни гласник

ПРОСВЕХНИ ГЛАСНЛК

107

* * * Универзитетска настава новим законом највнше је преустројена. Пређе је бидо надо ученнка, а данас их има довољно. Год. 1896.—97. бидо је на букурешком универзитету 1.736 ученика, и од тога броја 168ученица. У Немачкој рачуна се 1 ученик на 1.800 стан. у Швајцарској 1 ученик на 1.700 а у Румунији 1 на 3000 ст., што према старости универзитета означава ведики напредак. Сваки универзитет обухвата пет Факудтета: правни, меднцинскп, књнжевно -ФидосоФСки, научни и теодошки. Наставничко особље састојн се из редовних и ванрШних ирофссора н доцената. Доценте не пдаћа држава, већ универзитетски савет са дотпчнпм Факудтетом даје допуштење доценту да отпочне предавања, а сами ученпци ндаћају. Ако за три године узастопце предавања доцентова буду имада важности за универзитетску наставу, универзитетски савет може оддучитн да нредавања буду обавезна. У том сдучају доцент се рачуна као ванреднп проФесор и добпва пдату од државе. Број доцената није ограничен. Доценти могу по потреби заменити ироФесоре оба реда у предавању и на иснитима, а.ш по допуштењу ректорову. Ако замена траје дуже од 15 дана, потребно је решење министра просвете. За доценте универзитетске усдов је да имају докторску дипдому и да подоже известан исиит. Испитна комисија састоји се из три проФесора дотпчног Факудтета које одређује декан, и дпа универ. проФесора које одређује мпнистар. Председника одређује министар између чданова комисије. Испит се састоји пз четнрн деда: 1) из оригннадног штампаног рада из нредмета из кога се исппт нодаже. Ни у ком сдучају овај рад не може бити замењен докторском диеертацијом. 2) из кодоквиума о иитањима дотичне групе предмета. 3) из две јавне декције за које се даје 24 ч. за спрему, а нредмет одређује Факудтет. 4) Ако кандидат полаже коју од експериментадних наука, треба да изврши два практична рада у дабораторији идн бодници, за одређено време. Доценти у исто време могу бити секретари недагошких семпнара, шефови радова у дабораторијама, проФесорскн помоћници и т. и. Вамредни професори могу бити дпректорн педагошких семинара, дабораторија, шеФови на. кдинпци п т. н. Ванредан ироФесор може постати редовним иосде пет година неирекидног рада, ако се оддиковао научним радовима по својој струци пдн ваљаношћу својнх предавања. Чпм се каква катедра упразнп, може мпнистар по сасдушању Факудтетског савета поставити за заменика кога од доцената иди ванредних н редовних проФесора пстог Факудтета.