Просветни гласник

108

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

Упражњеност се објављује у службеном лнсту, н два месеца посде објаве кандидатн се пријављтју мннистру с нотребннм документнма. Универзитетскн савет, у споразуму с Факудтетом, има права да министру препоручи једног од пријављених кандидата или иначе кога знадца и ван пријављених. Универзитет може препоручити бидо редовне бидо ванредне проФесоре тога Факултета, бидо доценте, иди Румуне који су ироФесорн у страним универзитетима, или најзад друге днчности које су се одликоваде научним радовима. Министар може да ие нзбере ни једног од препоручених, као што и Савет може да не препоручи ни једног од пријављених, само у том сдучају мора своју оддуку мотивисати. Ако ни један од кандидата нема усдова за редовног проФесора, онда се отвара конкурс за ванредног проФесора. Кандидатн подажу пспит као п за доценте, и који буде изабран, мора три године провести у привременој сдужби, па посде тога рока потврђује се стадно, ако га препоручи универзнтетски Савет, на преддог Факудтетског већа. Ако то не б] т де нп посде још две године, ванредни проФесор губи своје место. Рачуиајући доцентуру и ванредно проФесорство, треба да прође бар 8 година док се не постане редовнн проФесор. Ипак доценти постају лакше проФесорп днцејскн. Веома је важно што се кандидати могу надати избору и према својим научним радовима, јер често нута титуде и испити много мање вреде од научних радова, који могу сдужити на част и кандидату и универзитету. ПроФесорска плата износи за редовне проФесоре 900 Фр. месечно а за ванредне 500. Доцентп који врше дужности у дабораторијама плаћени су према буџету ових установа. Плата проФесорска повећава се с годпнама сдужбе. Право на пензију добива се после 75 год. живота. После 30 год. службе може бе ироФееор ставити у пензију ако универзитетски Савет тајним гдасааем (куглицама) то одлучи, ади и тада је коначна тек одлука Главног Просветног Савета. Посде 40 год. сдужбе може и министар пензионисати проФесора, али опет по саслушап.у Глав. Просветног Савета. За ректора универзитета министар иредлаже Ераљу једног од три кандндата које изабере универзитетски савет. Ректор се поставља краљевским указом на три године дана, а може битп н поново изабран. Гектор има 500 Фр. месечне награде. За ректора може бити изабран проФесор који има 8 год. службе и 40 год. старости. Факудтетима управљају декани које бира Факултетски савет. Онп имају 150 Фр. месечне награде, а бирају се за 2 године. Савет универзитетскн састављен је од ректора (који је председник), свпх декана и пет чланова (из сваког Факултета по једап), који се бирају на две године, од активних проФесора. И ванредни проФесорп могу бити чданови уннверзитетског савета.