Просветни гласник

112

ПРОСВКТНЛ ГЛАСНИК

број од њих нема ни десет година, долазе у школу са свим уморни од хелеснога рада, који ван школе раде. Тако тврде да у појединпм местпма но 28°/ 0 ученнка норед школе морају, још онако мали и неразвијени, радити и какав телеснн иосао. Где што нма н на 43% ученика , који п уче школу и раде поједнне физичке нослове. У раду проведу по 7 — 3 часова на дан, у школи 4 — 6 часова, те нм тако не остаје ни мало времена за нзраду школскпх задатака код куће, па чак ни за одмор. Овакви ученпци долазе у школу уморни и неиспаванп, те им није од користи оно бављеље у школи.

Школе у АмерициДечја књижница. — У Бруклину, у Америци , постоји јавна књпжиица за децу. Уз књижнпцу је и чнтаоница, те деца могу чнтати књнге у читаонпцп, а могу их узнмати на послугу и носнтн кућп. Ова дечја књижиица постнгла је одличан усиех: у 1898. годинн деца су узајмила и носпла кућп на читање 42.818 свезака, а у чнтаоннцп је чптало 2.226 деце! Књнге из ове књнжницс могу деца узајмљпвати на чптање свакн трећи дан, а за време великога школскога одмора свакн другп дан. Да бп се деца још из раније привнкавали реду и тачности у враћању узајмљених књига, свако дете, нрн узимању књига нз књижнице, мора дати овакав реверс: „Потнисавши се на овај лист хартије, обвезујем се: да ћу добро назнти на све књиге које узајмљујем, да ћу све оштећене и невраћене књиге платити, и да ћу се увек управљати по правилима, која су нрописана за чнтаоннцу и књпжницу." Деца врло марљиво чувају узајмљене кљиге н уредно нх враћају. Нарочпту пажњу ноклањају новпм књигама, али у свакој новој књпзи стоји нарочито парче хартије са прпмедбом, да чнтаоци пазе на књнгу, да је чисту и нову очувају, те да јој се н друга деца зарадују. У чптаоницп има ве-

дикп број омладннских листова, и деца их врло радо траже и читају, нарочито листове са сликама. "Читаоница је отворена н у вече, али тада могу у читаонпцу долазитн само она деца, која имају за то допуштење од родптеља. Деца се у чптаоници владају увек нристојно.

Школе у Јапану Народне школе. — У Јапану поклањају врло велику пажњу просветп н школи, н Јапанцн се могу похвадити просветним напретком. Настава је и за мушкпње н за женскпње у Јапану заједннчка, докле се год то може. Предмети су у народннм школама у главноме исти, као и свуда: матерњи језик, рачун, основи прнродних наука, исторнје и земљописа. Али цртању и писању поклања се особита нажња. И гимнастици, нарочито шведској, ноклања се нз године.у годнну све већа пажња. Школске су зграде махом у павиљонскоме стилу, готово увек окружене већнм просторпјама за пгру. Учнонице су простране и светле, а под увек застрт простирком, јер се тамо увек прп улазу у кућу оставља обућа, па то чпне и дена, улазећл у учпоницу. Тежња је учптеља у јананскпм школама, да и најслабнји ученпк научи, што је програмом за дотнчне школе прописано. Зато при предавању што могу више објашњавају п траже, да свакп ученик днгне руку кад буде разумео п знао, што учнтељ предаје. Учитељ по нсколико пута понавља све што предаје, тако да н слабији ученици схвате н науче. Ако бн се десило, да мимо све то по који слабнјн ученнк није што научио, учптељ с њим нарочито ради све дотле, докле му све лепо не објасни и не научн га томе, што ннје могао схватити и научити са осталим својим друговима. На васпитање девојчица много се полаже. Оне се у школп уче свему