Просветни гласник

просветнж гласник

113

ономе, што ће нм касннје бнтн од нотребе: радити свс нослове у кући, а иоред тота скројнти н сашитн одело, водити трговачке књиге п друго. Тако се свака девојчица још у шеолн спремн, да касннје буде ваљана домаћица, н да у сдучају нотребе може свога мужа одменнш у многим н>еговпм нословима. У јапанским школама је прпмеран ред. То долази отуда што тамо кућа и улица не само не одмажу школп у васпнтаау омладнне, већ све чине, да школа што боље постпгне свој многострукн и тешки задатак. Тамо су казне готово непознате, јер су ненотребнс. Народне школе у Јапану нагло напрвДУЈУ- Ово се вндн пз овпх нодатака: 1893. годпне бпло је у Јапану 23.573 јавних државннх народнпх школа, а 1897. годнне већ 26.777; у 1893. години бпло је 62.850 наставннка а 1897. године 82.545; учсника је било 1893. годнне 3,316.200, а 1897. 4,016.000, и.ш 81°/ 0 од целокупнога броја мушке п 51 °/ 0 од целокупнога броја женске деце, дорасле за школу.

ПРОСВЕТНИ ЗАНИСИ Српска Краљевска Академија. У почетку овога мессца, у брзо један за другим, бпла су два свечана скупа Сриске Краљевске Академпје, на којпма су прочиталн своје прнступне академске расправе п проглашенн за праве академпке: др. Јован ЦтуиИ и др. Михајло ПетровкЛ. Први свечани скун био је 2. јануара, у четири таса ио подве, у дворннци Велнке Школе. Председник Академије, Снма Лозанић, отворно је овај свечани скуп, напоменувшп, да је скуп намењен изабраноме академнку др. Јовану Цвпјићу, да на њему прочита своју приступну академску расправу. Носле овога иозвао је новога академика да узме реч, н овај је прочитао своју расправу „0 структури н подели ЦРОСВБТНИ ГЛАСНИК

нланнна на Балканском Полуострву". Академпк др. Цвпјпћ делн Балканско Полуострво, но тектонскнм н пластичним особинама, и на основу својнх властнтих проматрања и студпја по земљама Балканскога Полуострва изводн неке нове научне принцппе о пнфлексијп п о узајмичним утицајнма између млађнх веначних нланпна н старнх маса. Затим прелазн иа-генетске особине родопског планннског спстема, у коме налазп два орогенска покрета: старији, набирање у еоцену, н млађи, раседн у олигоцену, особпто у миоцену. Овпм млађим тектонскнм процесом родопске су планине добнле данашњу оријентацију и уведен је нов иластички елеменат: котлнна. Оценивши пнтензпвност тога процеса, др. Цвијић му истпче значај за разуђеност око солунског н орфанског залнва, те н за облик Балканског Полуострва. Затим повлачи граннце овом планпнском систему и де.ш га у ноједпне прпродне групе. Највнше је његовнх проматрања, те п научннх тековнна о западном Балкану н о карпатском снстему у Ист. Србији. 0 динарскоме систему доказује, да није део Источнпх Алпа, него да су јужнн кречњачкп деловп Источнпх Алпа њсгов део. Уравњпвањсм динарскога система, карстнпх поља, затим тектонским процеспма издвојена су трн главна облика у пластнци овога система. Своју је раснраву завршпо поделом дннарскога спстема у групе. По свршетку расправе др. Цвпјнћа нредседннк Академије је објавио, да је новн академпк нспунио погодбе члаиа 14. основнога закона Српске Краљевске Академије, п прогласпо га је за правога академпка, објавивши после тога, да је свечанн скуп завршен. Други свечанп скуп Српске Краљевске Академије бно је 9. јануара но подне, онет у дворници Велике Школе. Отворившп скуп, лредседннк је умолно изабранога академика, др. Михајла Петровића, да нрочита своју академску приступну расправу и овај јс прочнтао расправу „0 матема8