Просветни гласник

прооветни гласник

нећака (лист II стр. 3.). Оп п'а пеп с1е рагеИ уи , није има ништа тако впдео (лисг IV стр. 1.). Р не изговара се на крају речн: [зкдоћ (лнст IV стр. 3.). Ме1:б4оЈ виг се капс, седи ти на овј - клупу (лнст VII стр. 3.). А (од глагола ауои-) кад је употре ^Бено као помоћнн глаго.1 преводи се свуда, не знам нз ког разлога, са и м а. У другом делу: Говорећи о члану не помпње се колико пма родова и бројева у француском језику (лист I стр. 1.). Није требало ни стављатн одређивање рода код именица према значењу и ирема окрајцима; јер, пошто се не може детаљно изложити, овако укратко може само да произведе забуну; а ннје ни нужно за уџбеник овог обима (лист I стр. 4.). 0 месту придева уз пменнце тако је тамно пзложено, да је готово боље било само навестп неколнке прпмере, а правпла п не номнњати (лпст III стр. 2.). Лнчне завнсне заменнце (ргопотз еопјот{з) преводе се и иуннм облицима српских заменнца (лнст IV стр. 2.). Место та, 1а, за употребљавају се облпцп мушког рода тон, 1оп, 8011 нспред пменица женског рода, које ночнњу самогласником или немим ћ, на пр. Моп ат1е, 1оп ћотте (лнст V стр. 2.). Изложена су мењања правнлннх глагола I, II н IV врсте, а глатоли III врсте су изостављенп, под изговором да су неправплни. Мнслим да је" требало узети н какав глагол III врсте као образац. Осим тога ннсу обележена значења у појединнм временнма мењаннх глагола (лист (VIII стр. 2.). Упитнн облпк од глаголу <1оппег у садашњем времену ћрвом лицу стојн долпе-је , место Доппе-је (лист IX стр. 1.). Извођење глаголских облика врло је збркано изложено (лист X стр. 2.). „Глаголи на оуег, иуег, аиег, мењају пред немпм е у у г. Али је боље да се у задржн." Ово међутим важи само за глаголе ауег (лист X сгр. 4.). Ннкаква реда нема прп излагању неправилних глагола, оснм тога нису пзбележена нп њихова значења (лист XI, XII н XIII.). Нетачно је нзложена употреба предлога раг и с1е ј*з тринп облнк (лист XIII стр. 4.). Иза глагола мишљења долазн ЗићјопсИГ, само ако су тн глаголн узетн одречно или упнтно; а не како је изложено у уџбенпку (лист XIV стр. 4.). 0 слагању раМшре раззе није тачно изложено (лист XV стр. 2.). У нредговору се каже да је за пзраду овог II дела служила за образац граматпка д-ра Јулија Адамовића; а међутнм из ове је граматнке све што је у II делу, само невешто преписано, тако да се онај огроман број погрешака, што се у њему налазе, могу једнно припнсати његову аутору. Понегде је се хтело одстунити од граматике Адамовпћеве, па су тада правила и нрпмери рогобатни испали. При нзлагању неправилннх глагола изостало још оно што је главно, то јест да су глаголи подељенн у групе нрема наставцима за раззе ДеКт и раг{јмре раззе, те је нспало да су без нкаква реда поређанп. Колпко је невешто преппсивано внди се н нз тога, што се често налазе обележенп бројевп на нр. уепЉ-а!, 1 , с1еуг -а1 2 (лист X стр. 2.), који упућују на прпмедбе, а међутпм те прнмедбе иису нн исписане, н ако оне стоје у орнгиналу. У трећем делу овог уџбеника нзбор је лредмета доста срећно учпњен;, само што је ово као п у нрва два дела врло немарно израђено. Тако, оспм погрешака у преппсивању налазе се п недоследности, као ове: глаголн у I н II листу нсписанп су из текста у облику начнна неодређеног, а у тексту су уиотребљенп у садагпњем времену, као на пр. ^оппег, ргепДге, еспге п т. д.; а доцннје нсппсанп су у речнма глаголи овако :• поиз ауопз, зе *гоите (лнст II стр. 4.), еНез оп1 (лпст III стр. 4.) ит.д. Неиравилни глагол сгоМге не налазн се међу неправилним глаголима, у задатку 32. стојн у садашњем времену, а у речпма у начпну неодређеном.