Просветни гласник

42

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

У четвртом делу овог уџбеника, у читанци, нзборје за лектиру добар, разуме се, кад се узме у обзир да је она намењена ученнцама ннжег течаја вшпе женске школе. Нарочито је добра страна овог н предходног одељка што су текстови, помоћу пптања, удешени^за препричавање. Према нанред изложеном мислнм да бп се ово дело могло примитн као уџбенпк за ученицс нижпх разреда впше женске школе, само ако се додаду другом делу примери за веџбање, и ако се ноирави огроман број иогрешака, које нпсу све само пз нспажње учпњене. 20. јула 1899. год. у Београду. Владислав Вул.ић.евић, ирофесор тимн. Вука СтеФ. Караџића Према овом реФерату Савет је одлучио: да се ова Француска Граматика не може употребити за уџбеник у виишм женским школама. Г. В. Булпћевићу, у име хонорара за реФеровање, одређено је двадесет (20) динара. X Прочитан је реФерат г. Симе Томића, ироФесора, о де.1у : „Св. Сава" од г. Андре Гавридовића, проФесора. ГеФерат г. Томића гласл: Г.давном Просветиом Савету Прочптао сам рукопис г. Андре Гавриловпћа „Свети Сава. Исторпјскн нреглед жпвота н рада", а који ми је Главни Просветнп Савет послао на преглед и оцену. Не могу се упуштатп да на дуго п на пшроко претресам оне стварп у рукопису г. Гавриловпћа, о којима бп се могло и овако и онако мнслити. Бпћу слободан да своје мпшљење сведем на неколике главне тачке. Потребно је : 1.) Да г. нисац ограничи свој задатак, н да занста у своме сппсу прнкажо н издожп „еве до чега је наше иеторијеко иеиитивање живота, рада и времеиа Светога Саве дошло као до угврђених, иозитивних резултата". Истина он претреса п спорна питања на неким местнма, износи нове конјектуре п нпотезе, алн му то није нотребно према задатку, којн је хтео решити. 2.) Да иромени комиозицију евога епиеа. Писац хоће да нзнесе нсторискп преглед живота, времена п рада Св. Саве, али је тако раскомадао грађу да у оваком облику спис г. Гавриловпћа ни мало не подносп за онај круг читалачкн, коме бп био намењен. Треба нздвојити биографске нодатке у целпну, исто тако ону исторпску грађу из II, VI, VII, IX, X и др. глава, јер писац није хтео да иигие ериеку и балканеку историју друге иоловине XII и ирве иоловине XIII века, него само да оеветли рад Св. Саве, да покаже како је иоста.ш Србнја као нова словснска држава, како је напредовао развптак државне идеје српске. Напоредо стављеним неко.шкпм главама, у којима се говори о историјн Бугара, Латина, Грка ит.д. не може се постићн оно, што је ппсцу пред очнма лебдило: нсториска рељефна слика Савине иолитичке делатности.