Просветни гласник

6

ПРОСВЕТНЦ ГЛАСННК

не заборави, да је за какво осетљиво дете и најмањи ирекор често јача казна, него ли за друго иајтеша казна Прави.шма ирописана. Нека се, дакле, иази да казна и квалитативно и квантитативно одговара учнњеној кривиди и самоме крпвцу. Нека се, најзад, не заборави ни то, да и до оне најниже казне у Правилима има још читава скала мањих и бдажих средстава, које треба употребити пре иего што се пређе па казне Правидима прописане. Само ће на овај начин ове казне бнти и јаке и оштре и ако су оне махом (нарочито у погледу затвора) благе према оиима, које су до сада у средњим- школама уиотребљаване. Јер, не. треба заборавити да јачина казне ннје у њеној величиии него у њеној мораллој вредности. Најзад, да Вам на овом месту скренем пажњу и на то, како бих желео да у средњим школама врло ретко долази -до одлуке о удаљењу, искључењу или изгнању ученика, из простог разлога што би таква школа давала рђаву сведоџбу о себи и о својој снази, да што уради на поправци једног ученика. ПБр. 14.699. 20. децембра 1899. год. Београд. Министар просвете и црквеиих иослова, Андра Ђорђевић с. р.

ПРАВИЛА о ЕАЖЊАВАЊУ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА . На основу ч.1. 30. закона о средњим школама, иотпнсани министар просвете п црквених иослова ирописује ова правила о кажњавању ученика средњих школа. Чл. 1. Право кажњавања има сваки наставнпк у разреду у коме предаје. Чл. 2. Наставници ће кажњавати ученике пз свога разреда само за мање иступе. Казне којима наставници могу казшгги ученике јесу: а.) опомена, б.) укор, в.) пнсмени укор, и г.) стајање ван клупа (само за ученике нижег течаја). Чл. 3. За поновљене иступе казниће ученпке разредни старешина. Ри/зредни старешица може ученике свога разреда казнитп сем горњнм казнама још н затвором од 1—2 часа, по иредлогу по.јединих наставника нли из својнх властитих побуда. Чл. 4. За даље иступе пли за јаче кривице ученичке кажњаваће ученикеразредно веће.