Просветни гласник

ПРОСВЕТНП ГЛАСНПК

два лојаса Мезозојика. Источни се граничи Дунавом између Свињпце и Брзаске, и садржи Мушел.кадка, Рета (Прегеда), грестенског Ллјаса (Доиан, Штајердорф, Анина, Фаца-Маре, Брзаска), доњег, средњег и горњег Догера (Штајердорф, Свињица, Оршава), Кедовеја (јужни део), Титона (Свпњпца), доњег п средњег Неокома и баремског ката. Западни појас Мезозојпка уппре у Дунав нзмеђу Љупкове и Мудаве, а састоји се од Кедовеја, ОксФорда, Титона, коралске и орбитолинске доње Креде, Годта и Ценомана(?). На ердељским Карпатима су капротински Неоком и госавска Креда, а на Рудним Горама верФенскп Тријас н грестенски Љјас, па цеФалоподска Јура. — Североисточни, севернп п северозападни Карпати поглавито су од „карпатског пешчара", који је дедом кретацејски: у њему су поворке гвоздова од Тријаса, Лпјаса, Јуре па и Креде (на источном делу). Сем овога на Средњим, Западним и Малим Карпатима има горњег Тријаса, кесеиских, грестенских и аднетских слојева, средње Јуре мало, а Неокома много. — Средње Горе (Бик, Вацко и Будимско Брдо, Герече, Вертеш н Бакоњска Гора) имају алпијски Мезозојик: Шарешг Нешчар, Мушелкалк, „главни доломит", „дахштајнскп кречњак". Јуру слабу, али с Фосилима, и Креду каиротпнску, голтску, хипурптску и бочатну (код Ајке). — У Печујској Гори је: Перм, верфенски слојеви, гутеиштајнски Мушелкалк, венгенски н битуменскн слојеви, доњи „1ијас са слојевима угља, средњп и горњп Лијас, доњп, средњи п горњи Догер, Келовеј, ОксФорд, Титои и Неоком с аугитпорфиром. — Фрушка Гора, Папук, Калник, Иванчпца и Слеме имају омање ободе од Мезозојика: Ускок, Зрпњ, Петрова Гора, Капеле н Велебпт саграђени су највпше од трпјаских ц кретацејских кречњака. — Лалеоген је иа Карпатима представљен „млађим кариатским пешчаром" и трахитским стенама. Еоцен је на Средњим Горама: доњи слатководан с лигнитом, средњи мешовит, горњи марински; у Хрватској и Далмацпјн је нумулитскп карст. Олигоцен је знатан на Средњим Горама: бочатан и маринскн; у Ердељу је око корутине, у горњем делу с лигнитом. Шиоцен марински испуњава маџарску низију глином и песком по срединп, а лајтовцем по ободу; садржи соли у Сарошу, Мармарошу п Ердељу, а лигните у Банату, Барањи, Шопрону и т. д.; с ерупцпјама је дацита и амФибол-андезита, Сарматски Шиоцен: у средини низије гдпна н несак, по ободу кречњаци, у Хрватској „бели лапори"; нема лигнита; има ерупција, највише аугит-андезита. Понтијско језеро је било бочатио ; дигнита на више места; еруиције завршене базадтима. Левантинска језера бида су слатководена у Славонији итд.; по ободу шљунак с Ма81о <1оп агтеиеп818 и Ман1о<1оп Вогвош; завршетак речиим шљунком, у којем је Е1ерћаб шепсИопаНз. — Квартерни су производи: лес, живи песак, бигар, гдина с кијамолитом, обична ума и песак, 11 — додаје реФеренат — морене северно од Черне. Садашњи су производи: адувијони, бигар, живп песак и тресетишта. — Од архајских еруптивних стена највише су распрострањени гранит и серпентин; мијасит,