Просветни гласник

ПР0СВЕТШ1 ГЛАСНИК

93

дитроит, диоркт и габро вр .10 су ретки. Палеозојске еруиције дале су дијабаз и верлит у Карбоиу, кварц -иорфир и порфирит у Дијасу. Мезозојске ерупције релативио су чешће: нзмеђу Дијаса и Тријаса — мела#ир, одмах пре мдађе Јуре — дпјабаз п заменик му аугит -порфир (Баиат), у доњој Креди — аугит -порфир, трахи-долерит и фонолити (Варања). — Терцијарне су ерупције редом дале : трахите, адезпте, гринштајн-трахите и базадте; риолите су маџарски геолози укинули, по мишљењу реФерента без довољног оправдања. — Јасно се види, да је у Мацарској — геологија Алпа, чији би се севернп појас продужавао у Карпате, а јужни у маџарске Средње Горе. Најзад реФеренат скрећу пажњу на говоре, које су Л. Лочи и Ф. Шафарик држалп у Маџарском Геолошком Друштву 7. децембра 1898., по којима излазн, да Северни Карпатп нису наборна брда него пласе, а исто тако и Бакоњи, Естергом и источни обод маџарске низије: алпијској системи припадао би, дакле, само спољни појас Карпата, од „карпатског пешчара", а унутарњи не." 4. II. С. Павловић реФершие о другом делу Буковскове расправе о левантинским фосилима с острва Рода. „У њој је писац описао 25 врста н варијетета пужева п шкољака, од којнх су 16 врста н 4 варијетета нови. На крају се налази укупан резултат испитивања и описа левантинских слојева, из кога се види, да су на Году заступљене две групе лакуетарски/х слојева, градећн два одвојена басена: трећу област чине карацејски слојеви (на путу к манастиру Скијаду), и, најзад, врло велпко пространство заузимају (у северном п јужном крају острва) флувијатилне творевпне, представљене гомилама песка н шљунка. Наводећп Фауне из ових разних творевнна, писац објашњава велики проценат новнх облика, упоређује ове Фауне с левантинским Фаунама на Косу, Мегари и другим местима, и показује везе њихове с рецентним европским, азиским и другим врстама". 5. 0. ГавриловиИева реФерпше за допуну библиографије Геол. Анала о Мнцопуловим оппсима потреса, који су 1893. н 1894. год. страшно опустошили Тебе и .Гокрпду п Грчкој (Ге1:егппапп'з МИ1;еПип§еп, 1894., X). „Узрок су овим трусовима тектонскп процеси, који одавно нотресају Грчку. Постоје две незавнсне трусне области: у Беотнји иу Евбеји. Епицентрп поменутих трусова леже на раседпма, првог код Теба, другог на дну У1араминске Мороузнне. Локридски трус био је много јачи, и осетио се чак у Италпјп, ВилхелмсхаФену, Бирмингену и Николајеву; правац удара бно му је ИСИ, а тебанског И—3, или СИ—ЈЗ. За пукотпну од 20 км. дужпне и 1. м. највеће ширине код Аталантија писац износи јаке разлоге да ннје тектонска, већ да је постала од прекинуте и срозане алувијалне масе. Уз овај оппс налази се н карта поменутнх трусних области". 6. Д. Ј. Антула прпказао је рударску карту Ераљевине Србије, која је израђена у рударском одељењу на основи службених извештаја и према другим подацима за нариску изложбу 1900. год. _На карти су обележена сва досад позната метална рудишта, угљенитп терени, стари и