Просветни гласник

94

ПРОСВЕТНП ГЛАОНПК

нови рударски радови, затим важнија места на којима се налази корисно камење (гипс, каодин, мрамор, гранит итд.) и, најпосде, удртани су према геодошкој карти проФ. Ј. ЈШујовиЛа основнп геолошки карактери терена. Карта је израђена у размери 1:400.000 на основн, латинпдом пспнсаној. Сва метална рудишта чине засебну групу; код места где су запажена обедежена су нарочитом бојом, а раздељена су нарочитим знацима на поједпне врсте руда, према металлма, којп у њима преовл.ађују. Поред овпх знакова из практичкпх обзнра уиотребљавани су, као и на ранијој рударској картн од проФ. Свет. РадовановиКа, хемијски знаци појединих метада у сваком рудишту. Тако су на карти издвојена: здатна, живина, бакарна, одовна итд. рудишта. Рудишта, укојима се појављују впше разних руда, обедежена су нарочитим знаком, а поред овог стављенп су п хемијски знаци свих важнцјих метада. Нарочита је пажња обраћена на секундарна рудпшта здата, која су иа карти обедежена као здатни алувијони, и то но свима рекама, о којима има поузданих података, да у својим алувијадним наносима иди старијим терасама садрже здата. Стари и нови рударскн радови, а исто тако и топионице, означени су такође нарочитим знацима. Угљенпти тереии раздељени су различитим знацима на камени угаљ, мрки угаљ и дпгшгг. Међу овшх врстама нпје извођена нарочита разлика по старости угља, а то се може накнадпти чим се узму у обзир уцртане геолошке Формације и подаци, који ће се надазити у опису поједнних угљених изданака. Већипа угљенитих терена обележавана је у облику појединих угљених изданака код места где се находе. Истом бојом обележени су на карти још п параФинскн шкриљци, асФадт и граФит, сваки за се особитим знаком. Грађевинско п друго корисно камење означавано је нарочито на местпма, где им је појава од већег значаја. Нарочитн знацп употребљени су за гипс, каодин, магнезит, воденпчко п литограФСко камење, цементски лапорац н т. д. На карти су обележени још и свн познати минераднп извори и акротерме. Најпосле с обзиром па врдо корпсна упоредна разматрања појединих рудншта и с погдедом на интересне закључке, који се добивају испптивањем узајамне везе исвесних рудишта с теренима у којима се надазе, уцртаии су према геодошкој карти проФ. ЖујовиКа основни геолошки карактери терена. Због претходних сигнатура, и да бп њпхова нрегледност била очувана, нпсу се могле употребитп боје у оној размери, као што је то на искључиво геодошким картама; из истих разлога није извођено ни детаљно стратиграфско рашчдањавање терена, нити су еруптивне стене издвајане по изданцима: на картн су нарочитим лннпјама обележене само граннце пространства основних група геолошких Формација, па су затим ове днније обојене на страни, на којој се дотичнн терени простпру, н прп том је једна боја узета за Квартар и Терцијар, друга за све мезозојске Формације укупно, трећа за Карбон п остаде падеозојске терене н најзад, нарочито за серпентпне п трахнтоидне стене. Поред овпх линија на карти су нарочитим сигнатурама