Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

обедежене Форладпје, које су у дотичним областима иадазе. Изоловани и мањи тердијарни басени по мезозојским и старијим теренима нису, због локадног им значаја, нарочито издвајани; онп су већином у довољној мерн назначени самом појавом угљеног терена, било ллгнита .идн мрког тгља, који су на карти уцртани." 7. Свет. П. СтевановиК реФерише о раду Ферда Еоха „Берил из Мотајице" (Гдасннк Земаљског Музеја, јануар—март 1890.). „У подножју иданине Мотајице, у Босни, надазе се у пегматитским жицама граннта кристали берила. Има их зедених и безбојних. Кристадне су Форме обичне. На њима су посматране оптичке аномалнје, које су на берилима биле већ познате. Писац закључује, да су берилски кристали двоосни, да су, због тога што се ламеле косо помрачују, ниже симетрије од хексагоналне, п да миметичким срашћивањем дају хексагоиадне Форме. Кристади су пуни инкдузија". 1ХХ1 збор (10. маја 1293. год.) 1. Разгдедане су књиге и геодошке карте, које су стпгде Геодошком Заводу Ведике Шкоде у прошлом месецу. 2. П. С. ПавловиЛ саопштава претходне резултате својих проучавања терцијарних Фосида, које је Геодошки Завод добио нз више места с Косова, добротом г.г. консуда А. ПуишЛа, Т. СтажовиАа и Св. СимиКа. У додпни Сптнице развијена је, на обема странама, конгеријска етажа. Ово се иотврђује обидато распрострањеним Фосидима, који сиадају у врсте Соп§еиа огшШор818 Вгж. и Ме1аиор818 (1есо11а1а 8Ш. Између оста .их Фоспда од интереса је један ИаиогМв, који се у друштву с поменутим Фосидима јавља на некодико места, нарочито на Вељетинској Коси, и који ПавловиЛ сматра за нову врсту — ИаиогМз ко880теп818. 2. Свет. Радованови% издаже геодошке придпке Смрдан-Баре. Ова чувена минерадна вода појављује се у дринском адувијадном терену, којн, у.доста (око 30 м.) дебелим сдојевима од шљунка и песка с муљем, дежи уједном проширеном усеку кречњачкога терена. Сдојеви сивога, по мадо глиновитог, кречњака појављују се у доњем крају неиосредно уз обод долине, па с бдагим падом (око 18°) тону на ЈЈЗ к Дрини, у чијем се кориту, при мадој води, могу такође проматрати. У горњем пак крају нема ових кречњака, него се јаљају гвожђевити пешчарн н конгдомерати, које ЖујовиИ (Геодогија Србије, 294) привремено увршћује у доњу Креду, с напоменом, да лако могу бити еквиваденти босанског доњег Тријаса. РадовановиЛ узима ово посдедње за вероватније. Значајно је, што се овде ови пешчари и конгдомерати, који су иначе у гучевској области кречњачка подпна, јављају напоредо с кречњацима. Овим је назначена једна већа раселина, коју Жигмонди и ЖујовиЛ нису запазили, што случајно нпсу и туда ударади. Постанак смрданбарске минерадне воде везује РадовановиЛ за ову раседину. Ова адкадна сумпорача јавља се у терену, у којем нема