Просветни гласник

236

ИГ0СВЕТШ1 ГЛАСННК

ми свк дужни помагатп јој са сваке стране, колико којп можемо. Учитељн ваља само с времена на време да нас подсете на дужностп. које имамо према школп. Свакп ће се радо одазиватп тим својим дужностнма, и наше ће школе бити све боље и настава у њила све успешнија.

Школе у Русији Учитељске школе у Сибирији. У Снбирпји је сразмерно још врло мало народних школа, те је п ппсменоет у народу врло мало раширена. Ово долазн поглавито отуда, што је велика оскудица у учитсљпма народнпх школа. Да бп се помогло овој недаћп, тамо ће за најкраће време, у три разна места, подпћп нарочите школе за спрему п образовање народних учитеља. * Женскиње на највишим школама. — У Руспјп је све већи број женскнња на највишим школама. У самом нсторијско - филолошкоме факултету у Нетрограду бпло је 1897. — 1898. школске године 624 иуфпзпчко -математпчкоме факултету 184, женскпња,, — у оба факултете бпло је свега 808 женскнња слушалаца. У 1898. —99. школској години већ је у оба ова факултета бпло 869 женскиња! Школе у Аустро-Угарској Школе у Бечу. — У почетку ове школске године билоје у престоницп аустрпјској: 373 основних п грађанских школа. У овпм школама било је 88.865 ученика н 92.063 ученица, свега 180.928 ученика и ученица, и то у основним школама: 70.418 ученпка п 69.671 ученпца, а у грађанским школама: 18.447 тченика и 22.392 ученице. У одељењима за глувонему децу бпло је 53 ученика п 45 ученнца_; у школн за слабоумне бпло је

четири одељења, у којима је бно 41 дечак п 28 девојчпца. * . Школе у Будим Пешти у 1898 — 99. школској години. — У 1898. —99. школској тод. било је уБудимПешти: 132 комуиалне, 5 државних, 184 вероисповедне, 7 нриватних школа н 7 школа, које издржавају поједина друштва, свега 285 основних школа. Занатлијских школа било је 30, пољопривреднпх 7 и 4 ниже трговачке школе. Свега је бпло 82.443 ученика н 1511 наставника. По верп бнло је ученика: 46.326 католика, 237 унпјата, 267 православних, 6187 калвнна, 4610 протестаната, 74 уннтараца, 24,732 мојспјеваца, 7 баптпста, 4 англиканаца н 1 назарен. По народцости је било: 75.130 Маџара, 5788 Немаца, 40 Рукуна, 1036 Словена, 178 Срба, 65 Хрвата, 61 Руспн п 115 ученнка других народностн. * Универзитету Сегедину. — Представнпштво градско у Сегедпну донело је одлуку, да умоли угарску владу и сабор: да се у Сегеднну оснује унинерзптет, плн бар правнички факултет. Сегедин ће датн мплијун круна за подизање универзитетских зграда. Тешко је веровати, да ће се остварити жеље сегединског иредставништва, алн кад би то бнло н у Сегедину се занста основао универзитет, то бп био трећи универзнтет у Угарској. * Загреб својим учитељима. — На молбу савеза хрватских учптељскпх друштава одбор града Загреба одлучио је, да се Савезу хрватских учитељских друштава да две хиљаде круна помоћп и у градскоме буџету већ је одрећена нарочнта позпција, из које ће се исплатитп ова помоћ. Овом је помоћп град Загреб ностао, после цара п краља Франца Јосифа, највећн добротвор учнтељских удружења хрватских .