Просветни гласник

Г> Е .1 К

Ш К Е

237

Једна наредба за школске надзорнике у Угарској. — Угарски министар просвете издао је наредбу, у којој иаређује: да учитељица, која 6)11 се удала за школскога надзорника, не може дал>е остати као учитељица у округу, у коме је н>ен муж школскп надзорнпк. Школе у Француско]' Школа за народ. — Недавно је отворена у Паризу нарочита школа народнога просвећивања ради. Ова је шксла отворена иипцијативом једнога обичнога радника. Ок се у слободним часовима бавио ироучаван.ем и расирављањем разних друштвених иитања и у њему се јавила мисао: да се створн иарочита средина, у којој бп се предавањима, читањем и разговорима помогло радницима да ирошире свој круг знања. Одмах је иокренуо нарочити лпст, у коме је иропагирао за ову своју мисао, и то није било без успеха. Брзо је стекао присталица, који су, као и он, иочелп одушевл.ено радити на остварењу мислн о стварању нарочите средине за иародно ироевећивање. После се све присталице ове мнслн удружшпе у нарочпто друштво, у које ступише п многп одлпчнп научници и књижевннци. Председнпк овоме друштву поста један угледан ирофесор са Сорбоње. Одмах се приступило отварању школа, у којима ће се држатп предавања за све, који нису бпли срећни да редовним школовањем доврше своје образовање. За садај.је отворена једна оваква школа. Поред иредавања у школи је богата књижннца. музеј, мало иозориште, дворана за скупове. У музеју су већ прикупљене реиродукцпје ирослављеинх уметника. Предавања и читања држе се свакога вечера. За сада ово удружење, које на овај начин ради на народноме нросвећиваљу, располаже још недовољинм материјалннм средствнма, али касније, кад буду ималп впше новчаннх средстава, отвориће овакве гаколо свима

париским крајевима, и уза сваку овакву школу подићи ће још лекарннце, разне лабараторнје, школу за народне учитеље и др. Број чланова овога удружења нагло расте. Прошле године бнло их је само 30, а сада их је већ на неколнко стотина. На сами дан отварања ирве школе 800 раденика је изјавило, да ће битн чланови овога удружења за народно просвећивање и прилагати месечно по иола динара на остварсње друштвених циљева. * Споменик учитељима. — Уједном омањем граду у северо-источној Француској у авгусгу прошле годнне свечано је открнвен споменнк тројпцп народних учптеља, који су у францускопрускоме рату 1870. године налп. као жртва за свој народ и отаџбину. Један је од ове тројице учитеља погинуо пред самом школом; Пруси су га убили, што им на захтев није хтео дати карту свога округа, којом би се ови кориспо послужилн, нродирући дубље у Француску. Споменик је подигнут добровољним прилозима, којих је било преко 54.000 франака. Сиоменик је врло лепо израђен. На великоме постољу од гранита стојн од бронзе нзливена група тројице учитоља мученика, који су нредстављени, како су изгледали нрсд мученичку нм смрт. Лица су ових учитеља тужна, јер гину неправедно, остављајући сваки своју породицу, алп су сва тројица пуни ионоса и одушевљења, јер гину за своју отаџбину. Двојнца су чврсто везана, а трећи се ослободио веза и дигао је руку, као да говори нешто непријатељима. Код ногу су им украси од цвећа н лншћа. На постољу је овећа група ђака, који држе у рукама веице од лишћа и цвећа. Учитељи су у обичноме оделу, у коме су и погинули. Према оиштој жељи тамошњих учитеља, споменик је пред самом гаколом. При откривању сиомоника било је врло много народа, нарочито је био врло велики број учитеља и учнте-