Просветни гласник

ВВЛЕ

Ш К Е

241

клањана готово никаква пажша школовању женске деце. Сад се ц у томе пошло мало напред. У Кајиру су сада две женске школе, п оне су лепо уређене, али у њпма учп само 200 женске деце, што се сасвим губи према броју 499.000, колико је у Мисиру женске деце дорасле за школу, а која су остављена без икаквога школовања. Прела иоследњој реорганизацији јавне наставе у Мисиру тамо је овакво стање јавппх државних школа: 55 државних кугаба, 10 школа другога реда с два разреда, 31 школа првога реда с четпри разреда, 2 девојачке шволе и 3 учитељске школе. Од обвознога иохођења школе у Миси])у нема ни помена. Свакоме стоји до воље да шаље илн не шаље своју децу у школу, као што је свакоме доиуштено да се прогласн утатељем н да отвори школу. Зато је тамо и остављено широко ноље различитнм верскнм л другим корпорацијама, да за свој рачун отварају школе, које ио своме нахођењу уређују. Оваквих прнватних школа великн је број у Мисиру, али је од њих мала корист за нросветнн наиредак у Мисиру у онште, јер је свака од овпх школа отворена и одржава се из нарочитих побуда, које у пајвише слутајева нису жеље, да се помогне просветном наиретку у Миснру. Отуда су и ресултати, којо даје настава ових школа, различити и махом неновољни за становнике у Мисиру. Ово се најбоље видп и из ових иодатака: од 1000 мушкараца у Мисиру само њих124 зиају читати и писати, а од 1000 женскиња зна их читати и писати само 11. Овде су урачунатн и странцн, којн живе у Мисиру. За домородце ова је размера још неповољнија: од домородаца знају читати и писати у Мисиру од 1000 мушкараца н.их 88, а од 1000 женских само 7.

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ ПроФесорски испити. — Од ирофесорских кандждата, за које јависмо у свесци пред овом, да су се пријавнлн за полагање професорскога испита, завршили су псппте: Милоје РакиК. Настас Петровип и Аранђео ЈотиИ. Шилоју РакиИу били су у испптноме одбору : председник др. Милан Јовановић-Батут, п чланови: Божа Прокић (за оншту псторију старога п средњега века), др. Драгољуб Павловић (за општу историју иовога века), др. Јован Цвијнћ (за географију), Михајло Марковић (за школско законодавство и школску админпстрацију), Л} г ка Лазаревић (за основе српске граматике и историје срнске књижевности), Миленко Марковпћ (за психологнју, логику, цедагогију и методику) , Днмитрнје Јовановић (за српску историју) н Владислав Вулпћевпћ (за француски језпк). Исппти су били : општи 17. децембра, иисмени 16. јануара, стручнн 24. јануара и практични 26. јануара ове годипе. Као домаћи састав кандидат је обрадио тему Односи између иаиа и француских краљева у средњем веку; на писменоме испиту изабрао је и обрадио тему Односи Визигота ирема источној и заиаднеј римској имиерији од њихова доласка на Балканско Полуострво, до ироиасти њихове краљевине (376.—711.) ; на нрактичноме испиту држао је предавање у III разреду Гимназије Краља Александра [ 0 краљу Урошу I. По свршеним пспитима испитнп је одбор већнном гласова одлучно: да је кандидат иоложно професорски исппт. Настасу Нетрови&у бнли су у испитноме одбору : председник др. Мнлан Јовановпћ-Батут, и чланови : Сава Урошевић (за минералогију), Ђока Станојевић (за физику), др. Живојин Ђорђевић (за зоологију), Живојин Јуришић (за ботанику), Срета Стојковић (за школско законодавство и школску адмннистрацију), Миленко Марковић