Просветни гласник

Б Е .1 Е Ш

251

јићу, Луки Лазаревићу н Вуку Стефановићу Еараџићу. Атлас је на крају и има осам врло лено израђених карата, на којима су представљенп појединп речнн слпвови Краљевине Србије. Уз то иде још толико карата опет речних сливова, на којима су представљене само планине, а остало је остављено ученццима да, према картама у Атласу, уцртавају. У самоме тексту у књизи велики је број слика, које ваља да нослуж^ за што боље и потпуннје разумевање онога, о чему се у књизи говорн. Слике су махом добре, али пх има и таквих, које су унете у књигу тек само да је више шаренила. Од ових нарочито помпњемо слику на 11. странп на којој су иредстављени „ Гимназија у Ваљеву и девојка нз Ваљева" (!) * Учитељски календар за преступну 1900. годину. Уредио Мих. М. СтанојевиК, учптељ. Накладом књнжаре Велимира Валожића. Београд. Штампарија код ,Просвете", 1900. 16°. стр. 182. Овај доста лепо уређени календар задоволшће једну осетну иотребу, која се код нашега учнтељства осећа, нарочито од како је нзвршена последња реформа народннх шк.ола , јер су учитељима врло често потребнн закон н други проиисн о школи и наставннцима, а Просветнп Зборннк нм није увек при руцп или ако га и имају, у њему још нису закон и прописи, који су издани носле 1895. године. После календарскога дела, пред којнм јо лик мпннсгра просвете п црквенпх послова, Андре Ђорђевнћа, којп је извршно реформу народннх школа, н после кратке бнографије његове, чнтав је нпз нзвода нз школскога закона н нојединих наредаба, који су врло често нотребни наставницима народних школа. Из закона о народним школама пзводн су о дужностнма учитељевим н унравнтељевим; носле је извод из закона о таксама н пзвод нз правпла о идењу у цркву. Иза о-

вога су изводн најглавнијих расписа хмннистрових о: школи н цркви, о учнтбљу, о испнту, о књнжннцама; ту су побележене п препоручене књиге за школске и ученнчке књнжнце; затим су изводи расииса о школској онштннн, пошнљци новца , н др. После свега је кратко унутство за вођење школске админнстрације, на наставнн нрограм, с посгупком у предавању појединнх предмета. На завршетку је леп прнложак из методике „0 рашчлањавању наставе", па „Педагошке искрице" н „Педагошко искуство". Ако се овај календар одржи, временом ће иостати једна за учитеље и врло потребна н врло корисна књига. * Милош ЗечевиЋ, ирофесор Велнке Школе, добротвор ђака Велике Школе, рођен на Цветп 1838. — умро 5. фебруара 1896. годнне. Београд. Мнлош Велнки — штампарија Бојовића и Мићића, 1900., стр. 39. У овој је књпжнцц кратка али потнуна биографија Милоша Зечевнћа, нрофосора Велике Школе и ђачкога добротвора. При крају је штампан тестаменат његов п Правнла о давању благодејања ђацчма Велнке Школе пз фонда његова. ❖ Помекик о тридесетогодншњици Краљевског Српског Народног Позоришта. 1869.—1899. Службено пздање. У Београду. У Државној Штамнаријн Краљевине Србије, 1899. 8°, стр. 100. У прошлој је годинн Срнско Краљевско Народно Позорпште прославило тридесетогодишњнцу своју. Тим новодом је и сиремљен овај Поменик. У њему је нанред сппсак особља позорпшнога; пза овога су, без нкаква реда, побројанн свн онп, који су у току ових тридесет година нграли као гостп у Народном Позоршпту. Највшпе је места у овоме Поменпку устунљено нрегледу репортоара позорипшнх комада, који су од 1869. до 1. новембра