Просветни гласник

162

просветни гласник

„Дифтонзн се изговарају нродуљено; необележени самогласници изговарају се оштро" стр. 2. Реч оштро значи овде по свој нрилици критко, нремда она нема тога значења у српском језику, осим тога то није ни истина и тако ће деца према овоме правнлу рђаво читати све нримере на стр. 3 — 6. На XXV стр. изостављено је случајно: Х1ЛТ (у натпису испред „уае тешко"). Г. је Ж. већ наштампао сво.ју Лат. читанку (у Београду 1899. год.). Штампареких погрешака пма у „Исправцима" мало, али нх внше има у самој књизи н. п. у Срп. речнику има на сваком листу од прилике по трн погрешке, које нису поправљене а међу њима су и ове: „варљив &11 х", „Грчка <ј(гаее1 1" „град орр с1шп", „Пелоппда Ре1ор1с1 з", „пптам ер18(и1а 1'.", „писмо 1п1;егго80 1., (за савет) сопбп1о 3", „раним уи1п го 1", ,ро &зба 1'.", „ћуд )11 гез 1п р1." Штампарске су погрешке у школској кљизи знатиа ствар. 1 ). Исп. јота: 1§позе (м. 1§по5се) стр. 59, ВНШпша стр. I а, ит^пиз стр. II 6. II. О методу А. 0 избору иримера Овде нећу говорпгп о том, треба ли за примере изабирати прпповетке или кратке речеипце, али ћу поменутп да и у једиом п у другом случају треба да су примери одабрани. Могао би ко рећи, да је и г. Ж. одабрао примере п то — ионајвпше рђаве, алп их он није бирао него пх је по свој .прилицп превео из какве књижпце. Колпко бп се леппх примера могло изабратн из дела неких латинских писаца н. п. из Тацитових, из Цицеронових н из Салустпјевих! А ево какве примере даје српској деци г. Ж.: Цвеће •занима очп и душе свих људи лепом бојом и пријатнпм мириеом, стр. 15. Варљивом речју удварача не течеш пријатеље, стр. 16. Зуби (у) паса, чувара стада, оштри су и лисици опаснп , стр. 18. Бура, епремаше велнке опасности нашим пријатељима... стр. 41. Наш ум се храни слушањем и мишљељем, стр. 58. Земљораднпци се често муче великом жеђу, стр. 17. Зашто, дечаци, иисте били оштрије ревности ? стр. 24. Неискусна светина је најгорн тумач истине, стр. 24-5. Ноћу помињати онпх примера, који заударају на средњи век, али ћу споменути н. п. овај пример : Где (је) добро, онде (је) отаџбина. стр. 23. (Збиља?). Није доста што г. Ж. помиње један пут овај пример: Летп птице увееељавају наше уши пријатним гласом (стр. 15), него га још и понавља (многе птице својпм певањем увесељавају нише уши, стр. 20. Птице певајући у шумама увесељавају наше уши , стр. 41.) Исп. још: „Рое1ае 8ии! §1опа раМае", стр. 8. н. п. рђави песиици. „Добри ученицп учитељима су бла-

1 ) Кад би на пр. моја оцена превода г. М. Ж. - »Гадски рат од Гаја Јудија Цесара« била онако наштампаиа у каквој шкодсвој књизи (као што је у Просв. Гласнику 1899. у св. за Јануар) онда би то била рђава ствар ради многих штампарских иогрешака (којима писац иије крив). У тој оцени где се говори »0 ствари <( треба додати ово: Ако је г. Ж. цревео сву књигу, као што је нревео првих 20 глава прве књиге онда је изоставио око 00 реченица и око 220 речк. додао је око 90 речи, којих нема у оригиналу те кваре смисао, а рђаво је иревео око 165 речи. (За штамп. грешке у реферату г. 'Верића — св. за јануар пр. год. — крив је сам г. 'Берић, јер је вегов рукопис био иун поправака и уметака, те на многнм местима био та.ко нечитак, да се морало нагађати, како ваља што прочитати. — Ур.).