Просветни гласник

радња главнога просветнога саввта

163

годарни", стр. 11. н. п. рђавим учитељнма (нијаницама,....). „Танка хаљпна знми шкоди људском телу", стр. 15. Ако „ шкоди ", лако је бацитп. Примерп треба да су састављенп од оваквпх прнтнца: Хавтса Сјишн а<1 рое!ат Епп1ит уеп188е1 е1С1ие апсШа сНх1б8е1 Ептит с1от1 11011 евве, зепбИ Шат Дотћп јивви сНх18бе е! Шпш 1н1иб вбзе. Раи11о роб! Сјиит ас1 Каб1сат теп188е1 Ешииз, е1 сит а јаппа циаегеге!, ехс1ата1 ХабЈса зе (1от1 поп евбе. Тит Епшиб: п (Јш<1? е^о поп со §'побСо уосет"; шдиН, „1иат"'? Шс Њгб1са: ,Ното ез пнриДепб. Е§о (|ишн 1е сЈиаегегет, апсШае 1иае сгес1нП 1е с1от1 поп еббе, 1и тНп поп сгесИз хрвј ?"') Б. Еако су п/римери уређепи и иротумачени ? 1) Прнмерн нису поређанп по еродности облика; сасвнм разлнтан глаголсеи облпцн стоје првп пут у нстом одељку н. п. у Е одељку: (1огпп1, бепШ, с1огнпа1, ебиг1еп11, вШепИ, береНатиб, аисНатиб, Кп1а1иг, ришепз, рипгап1иг, о1)оесИии1о, тип1геп1, пезсћ-етиз, аи<Нге1иг, оТзоесНге , теп1 (дођи). Треба да облнцн стоје један поред другога (п да се уче) овако: 1аис1а1>ан1, топеђат, 1е§е1>ат, аиШеђат, а не овако: 1аис1а1тт, ћшЛагет, 1ап<1а1)аг, 1аис1агег. 2) Место латпнскога (азбуннога) речнпка стојн регистар! 3) На првој страни регнстра стоји ово : „Којих речн нема у овом речнпку, те се лако налазе у прстходном речнику за дотични одељак или у граматици"\\ 4) У сриском речннку нема нигде генитнва ннти глаголских облика, којп су потребити н. п. „богат сћуев", „брдо топб т". „верујем сге<1о 3" (а перфекат?) итд. На првој страни српскога речника стоји ово: „Све друго о овим латинскнм речнма ваља видети у првом речннку, у ком су и оне речи, што их нема у овом речнику." На пр. ученик хоће да преведе речн богати људи те нађе у српском речнику „богат сНуез", онда гледа напред у регистар, где стоји: „Љуеб (IX, 1)", а онда чита нјјвј - половину IX стране док не нађе: „<11Уе8,-уШ8 богат, пмућаи", дакле је морао на три места гледатн, док је нашао, да је богат = <Иуеб,-«#г5. Ова се комедија опет понавља код речн људи, јер у српском речннку стоји само „човек ћото т." а генитпва нема, а без љега се не могу други облици знати (кад се учи језпк овако као што се сад нонајвише учп). 5). Међу методпчне погрешке треба убројати и ове примере (а у некшг је примерима и иогрешка у стварп): ћаћећа! имађаше, стр. XIII а, посећа! шкођаше, стр. XIII, а, орегат Даћа! труђаше се, стр. XXIV а-б, орегат с1аћатиб труђасмо се стр. XXI 6, §ег,ећап! вођаху стр. XX а, (ово нпје нп пстина), ћеПа §;егећап1 вођаху ратове, ратоваху, стр. XVI 6, уаб1аћат... опустошавах стр. X а, егат, егаз... бејах, бејаше (беше)... стр. II б, п примере: ће11шп §ебб11 ратовао је стр. XVII а, ридпауП борпо се стр. XVIII а, сПппсауегип! борнли су се стр. XVI б, рагауН стекао (задобио) је стр. XVII а, рагатП спремао је стр. XVI а, ехбрес1ауП (аЛтепШт ћобИит), очекнвао је стр. 28. Данас се може скоро поуздано казатп, да ово нпје пстнна, што овде казује г. Ж,., јер н. п. рага^И нпје = сиремао је него сиремио је (прпиравио је), а сиремао је, едремаше — рагаћа!. Г. Ж. крпво учи ученнке, да латинскп перфекат треба превести нашнм „перфектом" (бно глагол пер-

Ј ) Правопис је остао онакав, жакав је у књизи одакде сам иреиисао (а то је: М. Дивковић, ћа1. тјегће га II ^Јти. гагге<1 1876. с. 68.