Просветни гласник

164

ПРОСВЕХНИ ГДАСННК

фективан или имперфективан) а лат. имперфекат нашим нмиерфектом а треба : у последњем случају нашнм порфектом имперфект. глагола (и то је обичнијг нлп нашим имперфектом). III О језику Г. Ж. не шиие једнако латинска н грчка н.мена: Иси. и. п. Тиверн.је (Ћбепиз) стр. XXIII б н Тнбар (ТЈбтв) стр. IX б, Длкивијад (АкШаДе-; стр. 46. 58. XXIII б и срп. речн. и Ј?нјант (Бшз, В(а с) стр. XXIII а (двапут). Тако он нише : Цесар стр. Уб н сри. речн., Хесиод стр. XVIII а п др. а поред тога Крез стр. 46, ХХУа н срп речн., Сиракузанац стр. 31, ХУШ б н срп. речн., Анхпз стр. XXXI б. Г. Ж. иише Еартагина стр. 39, 46 (2), XXI б и срп. реч. а према тој речн рђаво пнше Картажани стр.' 38, 47 (2) Ха и срп. речн. место: Еартагинци или Еа/ртагињани ;. још је рђавије картажански страна 16. место Еартагински, а кад бн се казало Еартажани , онда би бно адјектнв: картсаики. Тако је рђаво и ВејенЛани (Уе1еп1ез) стр. XXXII б, место Вејцк нли Бејани, и ТегеКани (Те§еа1ае) стр. XVII б, место Тегејци, и јегииКански стр. 12. место (ј )егииатски и Сиартанци стр. XVII б, место СиарКанн. Ко ппше лат. „8ие1л" (а то јо право), треба да српски пшпе Свеби а не Свевн стр. XXVI б. Г. Ж. нпше неке облике, којнх по свој прилици данас нема ннгде у народном говору као: бегие био повод стр. 32, беху били стр. 33. Г. Ж. каже: (ћаћеог), разв. сматрсш се , драш.ад сс (за каква, као какав)" стр. XXIII б. Речн сматрам се и држим се немају паснвнога значења. — Г. је Ж. хтео, да н у овој реченици буде иасивно значење: Земљорадници се често МЈ 7 че велпком жеђу, стр. 17, али се тако не говори него овако : Тежаке често мучн велика жеђ. Г. Ж. често употребљава руске речп-које нам не требају н. п. гор>,1 (зирегћив) стр. XVIII б, гордост (здрегМа) стр. II б, дрзак (аш1ах) стр. IX а, занимати кога ((1а1ес1аге, веселптп, забављатн) стр. 15, IV б, зе.мљеделац (а§псо1а, тежак) ст]>. II б, јединствен, (в1прт1ап8) стр. XXX а, особен (роргшз) стр. XXIV б, осуђшати (кИиретаге) стр. XVII а, отмен (ноћШв) стр. II а, иосиешан (зесии^из, повољан) стр. XIV б, иредводити (војску. ргаевит уогШћгеп) стр. 30, XIX б п срн. реч., сурова зшга стр. 19 и IV б (м. оштра зима), учжтвовати (тЈегеззе) стр. XIX б али учесник (рагИсерз) стр. Л'1Х б, учтив (тоЛезитз) стр. VI а, руководитп. (ас1тдшз1хаге, ге^еге) стр. III п XXVI б преиа руској речи руководство п др. Исто тако г. Ж. често употребљава речи, које су начнњене ндн се употребљавају ирема немачкнм речима н. п. водити рат (ће11ит дегеге, ратоватн) стр. XXVII а, завести што (сонзШиеге) стјикгеп стр. XXXII а, земљокруг (огћ!8 1еггагит, ЕгЛЈсгегз) стр. 31, XI б н срп. речи., изазвати ехсИаге. ћегуоггиЈеп) стр. XXIII б, искључити (нз наслеђа, ехћегеЛаге, аиззсМгезвеп...) стр. XXVI б, иову&и (н.п. војску, гес1исеге сор1аз, тгпскгНекеп) стр. XXVIII б тако н (Гоззаз) АихИ = повукао је стр. 61, према нем. ће бптн н иогодити (кеге, {геЈГеп) стр. XXXII б (у прпмеру: Штте 1с1из), иодлеИи коме (зисситћеге, иМегМедеп) стр. 54, XXVII а и срп. речн., иосести (оссираге, ће$е1геп) стр. XX! а и др. Исп. и (божје) ировиђепе (^бМНсће) УогзеЂипу, рго^ШепМа. Према латннском језику пише г. Ж. пзбегавати што (јидеге, ејјидеге аНсцт!. а онда гМаге аИсрт!) на пр. стр. 8, 43, 48, 53, II а,. срп. речн.