Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА СЛВЕТА

165

Г. Ж. пнше јее-у м. су и глагол јесам (сам) ... ставља онде, где му није место и тако квари српски језик и учи српску децу да рђаво говоре н. п. „Кокоши и голубови јееу пљачка орлова" (стр. 7). Треба : Кокошн еу и... „Сицилија и Сардинија јесу јсвропска острва" (стр. 7). Треба: Снцплија су н... „Краљичин живот драг је становницима" (стр. 8). Треба: Краљичин је живот... „Живот непоштенога мужа бедан је и (стр. 11). Треба: Живот је неноштена човека и... „Пешадија н коњица јесу делови војске" (стр. 20). Треба: Пешадија су.... „Неискусна светина је најгорп тумач пстнне" (стр. 24—5). Треба: Неукаје светина... „Нума Помпилије ,:био је 43 године..." (стр. 27). Треба: Нума је П. бпо... „Плодови ових дрвета слатки су и ! (стр. 29) „Ја п мој пријатељ билп смо у... (стр. 30). „У које годшпње доба су дани... (стр. 31). „Дионисије бно је 38 година... (стр. 31). „Мудар (човек) је задовољан..." (стр. 20). Тако ппше г. Ж. врло често. Латински је језик узрок овпм погрешкама: Еадмо, даје (своју) сестрт Јевропу нашао, не бн саградио Тиву" (стр. 57): „краљ Лиђсша" (стр. 46), „вештина васпптања" (стр. 41), „завпшћу гебн шкодшп" (стр. 29), „јер им 1 ) је мали број" (стр. 34) м. јер их је мало. Где се говори: снажим — сопДгто (стр. XXII а), узносим = се1ећго (стр. XIV б), иолажем наду = ћађео врет (стр. XXIII б), увесељавам = Ле1ес1о (веселим) (стр. IV. б 56, у се стр. 37. 53), недретајеж = (Јенит (стр. XIX а н срн. речн.) ? Треба ппсатп жраст м. раст (диегсиз) (стр. 21 — 2, XIII б н срп. реч.) М. „не воле послове" (стр. 13) треба: ...послова. М. ласкател (стр. 50) треба ласкавац, м. слуша тељ (стр. 56) треба слугиач, слушалац. На 51. стр. каже г. Ж. (заменица) „аПп" : ^ЂраИа, се на субјект главне реченпце". Како се то „вПл" враЛа? Псп. још: Ев! = има и §ип1 : = имају... тражи... (стр. 10) наглаеак стр. 3, наглашен (заменица) стр. 36; „Пријатан је кус дивљачи" (стр. 17) (кус = комад,' а не варог). Ко жели впше знати о језику г. Ж., нека чита у Просв. Гл. 1899. св. за јануар, стр. 8 — 11. Додатак У својој молби (коју је послао Г. П. С.) каже г. Ж. „Ова се књига разлпкује од досадашњег уџбеника у овоме: 1.) што је обележен квантптет слоговима т речи, које се јављају у штиву; 2.) што је за половпну мања; 3.) што су тегћа ДеропепЉ п тегћа на ш по трећој коњугацији остављена за впши разред; 4.) што у њој има непрекндног штпва (причпца, басана, историје); 5.) што су српски примери одмах иза оних латинских, с којима су у везн, и 6.) што у азбучни речник нису ио други иут унета значења појединих речи, већ се ученик упућује на оно место речника за поједине одељке, где је та реч протумачена. На ове новпие и измене у практичном делу латинске граматике навело ме је досадашње искуство, које сам стекао, предајућп латински језик у нашпм гимнаеијама. иуних 18 година. По овој књизи радило се 1898 — 99 шк. године у државнпм гимнасијама Доситеја Обрадовнћа, Немање, Светога Саве и ваљевској и у приватИРОСВЕТНИ гласник 11