Просветни гласник

160

ИГОСВЕТНИ ГЛАСННК

ннма: неготннско.ј н смедеревској, а раднло бп се и у још којој, да јо кн.нга била раннје штампана. Ја сам, радећи ио овом уџбенику, савладао сво граднво, нроппсано за прву годнна учења латннског језика, н могу слободно рећп, да је бнло успеха само с тога. што је књига овако удешена, а. сумњам, да су наставнпци у другим школама ио старом удбенику због одвећ великог броја прпмора моглн нрећи све граматичко градиво". Ево мога одговОра на ове речи г. Ж. На 1). Ако учитељ добро нзговара и деду вежба у изговору, онда доца неће рђаво изговарати. Ако учптељ но нази на изговор, ного и сам рђаво изговара, онда ће и деца криво изговарати поред вапшх речи (иа 2. стр. стоји погрешно нравило за изговор: „необележени самогласниди изговарају со оштро"). На 2). То бн била добра ствар, кад у књизи не би било много оваквих примера: „Ум наш се хранн слушањем п мишљењем" (стр. 58) или „Варљивом речју удварача не течеш пријатеље" (стр. 16). На 3). Пре бн се могло казати, да је то рђаво него да је добро. На 4). Кратких приповедака пма мало и ннсу баш ни одабране. На 5). То није знатиа ствар. На 6). То спада међу најзнатније погрешке у делој књизи. За децу у првом разреду гимназије написати регистар место речника! Сваку латинску реч, коју дете не зна, најпре мора тражити у регистру а онда напред у речнику (где мора прегледати половину стране, док не нађе ту реч). Г. Ж. помпње некакво своје ,искуство" „од 18 година", >;премда је н у нас проф. Ст. Лекнћ иоказао једном приликом шта вреди иеКуетво од 20 година, а прказао је тако лепо, да нисду више неће иастп на ум да номиње своје „искуство". Ево једнога иримера за в искуство" г. Ж.: „Активна се реченида претвара у пасивну а., кад се подмет метне у 6. п. (с предлогом а, аћ ако је лиде), б.) кад се предмет метне у 1. и. (иостаје подмет) и в.) кад се глагол (прирок) метне у пасив истог времена и сложи с новим подметом у лицу, роду п броју". Ово г. Ж. казује деци без икаква примера. Човек без икаква „ аскуства" може знати да је ово погрешка, а може у књпгама наћи и за што је ово иогрешка. Г. Ж. помиње и „уснех" своје књиге, а ја ћу само додатн, да та књига до пре кратког времена није ни имала азбучног речника. Језик је у овој књизи рђав: метод је г. Ж. његово „искуство"; у ствари има много погрешака, за то је ја не могу препоручити за школу. Према овоме што сам је казао, могу и други самостално судитн о овој књизи. В. Ђерић По саслушаљу ових ре#ерата Савет је одлучио: да се „Латинска читаика" од Мите Живковића оваква каква је на може примитн за уџбеник у нашим средвим школама. II За тим се ирешдо на читање и иретресаље Програма из Науке Хришћанске за средње школе и на овом састанку утврђен је ирограм из тога предмета за III разред средњпх школа. Овиц је састанак закључен.