Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВВТНОГА САВЕТА

171

вашњем језику реч вересија значи нешто друго п нема онај СЈИисао што јо.ј га даје писац. Сличних логрешака могло би се још наћп. 7. У употреби научних термина могао је писац бити штедљнвијн, јер изразе: „еволуција нагона", „душевни елементн", „основни феноменп човекове добре нарави или наравствености", „иајвиша иаравствена норма", „универзалне нужностп", „нмператпвне обавезе", „анорма.гност", „коифликтн", „нагони егоистични", и „алтруистични" требало бп нарочито објашњаватн свима онима, којима инсац своју књигу намењује. 8. Има местимпце сумњивих истина а и погрешнпх тврђења. Говорећп о породпци и нашој некадањој задрузи, ппсац има овакав један одељак: „Превратнп дух трулог и преживелог западњаштва демонскп се укриумчарио под светп кров Србпиов, иарочито под кров српске иителигенције; п ако се он отале на време не сиктернше, ои ће нам отетп и завојевати најплодовптију и најдрагоценију покрајину драге нам домовнне наше, а то је : напг мили дом, наша драга породица". Говорећп о пзборима за народно представништво, има један засебан § 655., који гласи: „Који бирач своју бирачку дужност не вршп савесно н разумно, томе се може десити као сикири, што усече маљ, па је овај после у главу туче". Чудна слика и чудно упоређење одиста! 9. Позната је ствар да наш народ има у своме лшвоту доста мана и ружних навика, које су од велике штете за напредовање н за сам живот. Време би било да наше школе, нарочпто грађанске школе, почну мало по мало сузбијатн те ружне обичаје и навнке п замењивати нх бољима. Од моралних п грађанских поука нема згоднпјега предмета за вршење овога задатка. Зна се н. пр. да наш народ не радп нп половпну радних дана у години због разних празноверица; он има још један пут. ако не и внше, онолико својих нарочитих празника колико их има црква, и у те празнике не ради ншпта нп у кућн ни на пољу. Наш народ не уме да штеди и да своју тековпну паметно распоређује, како би у свако доба годпне могао добро п задовол.но живети. Нека се само сваки сетп нагапх слава, свадаба, даћа, банчења по сеоскпм механама и т. д п т. д. Наш народ мало поштује туђу својнну; нага народ ружно псује, ружно куне, лако се. куне, наоико се лечи и т. д. Могло бп се навестн још сличних мана п недостатака, који су дубок корен ухватили у жнвоту нашега народа. Све ове мане и сви ови ружни обпчаји и навике бацају ружну сенку на културни живот н чистоту нравп нашега народа. Не мислим да је цео наш народ огрезао у неким страшним нороцпма, нпти мислим да и другн народи немају сличних лана и иедуга. или мислим да је дужност сваког просвећеиог Србина да ове мане и ружне обичаје и навике сузбија и лечи где год му се за то д§ прплика. Међу тим у овој књизн г. Чутурило нома нигде пп помена о овоме. Шта више њему је све што је наше тако добро и савршено да се противу тога нн једна реч проговорпти не сме. Признати се мора да је писац ове књпге уложио велики труд око нзраде и да је местимице врло згодно употребно народну мудрост — пословице и изреке — за објашњење п лакше разумевање неких ствари, само што су неке од ових изрека саме по себи тешке п за децу неразумљпве, да бп требало прво њих деци објашњаватп шта значе, па тек онда да оне могу иослужити за боље разумевање онога за што се наводе. Лепи примерн из истннског живота о штедњи, вредноћи, правди, иогатењу п т. д. много би бољи бпли да се иоједине истине запамте за цео живот, и да се човек после по њима управља.