Просветни гласник
194
НРОСВЕТНИ ГЛАСНДК
ОБРАЗОВАЊЕ ЗАБАВИЉА ио РИХАРДУ РОТЕРУ од Ан^елије Аћимовићке
I Добре су забавиље потреба данашњег времена 16. маја 1874. године, приликом свечаног отварања забавишта, које је спојено са државном женском учитељском школом у Тропавн, изговорио је А.лекеаидар Ритер Сумер, намесник војводине Шдезије, следеће важне речи: ,Ако хоћемо да школа постигне поуздано свој циљ, онда се мора с васиитањем детињим започети што је могуће раније. ЈВреме црвог развитка веома је иресудно за живот човеков. Задатак забавишту је „да иотиомогне и доиуни домаће васпитање оне деце, која још нису дорасда за школу. То је данас јача и преча похреба, но икада пре. Јер, ко неиристрасно иепитује утицај наших друштвених придика на породицу, увидеће, да је очевима и матерама свих сталежа ретко могућно, да све време и сву снагу посвете својој ирвој и најирироднијој дужности, васпитању своје деце. Да би, дакле, породица, тај најважнији, основни стуб државне зграде, могла својој дужности одговарати, држава јој је дала у помоћ забавиште. Важност забавишта је, но томе, данас несумњива. Спротније матере и не могу и не умеју, а имућније и кодико би могде не умеју да ово прво васпитање руководе. С тога је н курс за забавиље при женским учитељским шкодама потребан и сасвим на свом месту. Навод да се овим васпиталиштима даје „ богатим и бесиосленим матерама вигие времена за оговарање " не вреди. Па узмимо да је и тако. Али зар оида баш зато забавшите, с погледом на друштво, није доброчинство, бдагосдов? Намесннк Шлезије депо је дао израза овој мисди, кад јеказао: Ђ Време арвог развитка дечјег иресудно је ио живот човеков". И како ве припада будуГмост нама, веЛ деци , то матере без недагошке спреме морају допустити држави, да она ради оно, што оне не смеју, не могу иди не умеју, нарочнто оне које су, сејући семе дажног образовања, још задржале своје погдеде из подуиреживелих дана и поцрнде их из застаредих васпитних списа. Да лн би пак бидо доста да „богате н комотне матере" држе забавиљу „за своју децу", као што жеде противници забавишта? Држим да смем то спорити. Барем они, који су упознади живот у забавишту не само ио чувењу, већ сопственим, непосредним посматрањем, неће ово одобрити. Слободно, безазлено дружење многе дечице из најразноврснијих породица са својим вршњацима и дечји заједнички рад чине, те васпитаници