Просветни гласник

науеа н настава

193

По себи се разуме, да бројеви у тој табллци нису апсодутно тачни. већ само прибллжно показују распрострањеност извесних едемената, а без обзира и на оне елементе, који се по распрострањености надазе у кодичинама мањим од 1 /, 00 процента према цедокупној масн наше земље. Од седамдесет и неколико познатих елемената у горњем табеларном прегледу имамо свега 18, а осталих педесет и неколико едемената сви укупио по кодичини не износе више од Ј /, 0() процента цедокупне земљине масе. Један једини елеменат, кисеоник, по расирострањености заузима готово подовину масе свију оних теда, која су нам у природи позната. Од друге подовине, која се из оста.шх едемената састоји, в итп е од иодовине те масе чини силицијум , едеменат, који по распрос.трањеностн долази одмах посде кисеоника. После кисеоника и сидицијума имамо само још 6 метада и то алуминијум, гвожђе, калцијум, магнезијум, калијум и натријум, код којих је распрострањеност на земљн цедим бројевима н нроцентима изражеиа, док се остади едементи, према цедокупној маси наше земље, надазе у кодичинама, које су само десетним и стотинитим деловима процента представљенп. Многи од тих едемената, који се у тако незнатним коднчинама у природи надазе, тек су доцннје и пронађени а нису довољно још ни проучени. И ако је кисеоник, као гато смо видели, тако јако у природи расирострањен, ипак је тај важни едеменат пронађен тек 1774. годнне. Пронадаском кнсеоника објашњена је и једна најважнија хемијска појава, иојава горепа и тиме је, као што већ поменусмо, постављен темељ, на коме се данашња ведпчанствена зграда хемије подигда. Да би сте сазнали од кодикога је значаја за хемију објашњење процеса сагоревања, допустите ми, да се код тога процеса мадо задржим, и да вас с тим важиим хемијским процесом изближе упознам. Појава горења тумачена је раније на разне начине. Од тих разних начина поменућемо само онај, који је данашњем објагањењу процеса сагоревања претходио. На основи свакодневнога посматрања, кад н. нр. дрво сагорева, како њега нестаје, како из њега с пдаменом негато приметно одидази и да напосдетку сам пепео остане, на основу тога посматрања изведена је хинотеза, да у дрвету и свима запаљивим тедима има неке запаљиве материје, која из теда приликом сагоревања одидази. Тој запаљивој материји дат је назив флогистон (од грчке речи фдос , која значи пламен), процес сагоревања назват је дефлогистовање , а сам пак начин објагањавања нојаве горења познат је под именом теорије флогиетона.

(НАСТАВШЕЕ СЕ)