Просветни гласник

192

ПРОСВЕТНИ гллсник

Еао год што смо у стаљу со и шећер на њихове саставне дедове да разложимо, исто тако могу се и друга сложена теда разлагати. Хемијским раздагааем разних тела дошдо се напосдетку н до таквих, која хемичар није у стању био даље да разложи и таквим простим телима дато је име елеменат. Хлдр и натријум, саставии дедовн кухињске со.ги, такође су елементи. За сада је нознато преко 70 разних елемената. Од тих седамдесет и неколлко елемената познајемо нз обичнога живота свега једно 10 до 15, као што су: сумиор, угљеп, фосфор, гвожђе, никел, цин-к, алуминијум, калај, бакар, олово, жива, сребро, злато, илатина, и т. д. Мали је број оних елемената, с којима чешће у додир долазимо и који се у природи у мало већим количинама находе. Па и онај елеменат, који по раснрострањеностн прво место заузима, кисеоник, није нам из обичнога живота ближе познат. Према приближном прорачуну састава свију познатих тела на нашој земљи, заједно с ваздухом и с водом, половина целокупне те масе састоји се из кисеоника. Приближна слнка о распрострањеностн оних елемената, који се у мало већој количпнп на нашој земљи находе, може се добитн пз овога табеларнога прегледа:

ЧВРСТА ЗЕМЉИНА КОРА

ОКЕДНИ

СРЕДЊА РАСПРОСТРАЊЕНОСТ ЗАЈЕДНО С АТМОСФЕРОМ Еисеоник 1 ) •

47.29%

85.79%

49.98% |

Силицијум

27.11 „

—

25.30 „

Алуминијум

7-81 „

—

7-26 „

Гвожђе •••

5.40 „

—

5.08 „

Калцијум

3.77 „

0.05 „

3.51 „

Магнезијум -

2.68 „

0.14 .

2.50,

Натријум

2.36 „

1.14 „

2.28 „

ЈКалијум

2.40 „

0.04 „

2.23 „

Водоник

0.20 „

10.67 „

0.94 „

Титан ■ :

0.33 „

0.30 „

Уг..т>еник !

0.22 „

0.21 „

Хлор

0.01 „

2.08 „ 2 )

0.15 „

■ ФоСФОр

0.10

0.09 „

Манган

0.08 „

0.07 „

Сумпор

0.03 „

0.09 „

0.04 „

Баријум

0.03 „

—

0.03 „

Азот

0.01 „

—

0.02 „

Хром

0.01 „

—

0.01 „

|| 100.00%

100.00%

100.00%

') Поједини елементи у горњој таблици 'иридиком нредавања са иеколико речи су окарактерисаии.

-) Урачунато и 0.08°| о брома.