Просветни гласник

НАУКА II НАСТАБА

191

Гасовити саставии део зове' се хлор. Тај гас има карактеристичну зедено-жуту боју; отуда му је име, од грчке речи хдорос, која значи зеленожут. Одликује се даље врдо јаким загушљивим мирисом, дражи на кашаљ., а може да изазове, кад се удише, и пљување крви па и саму смрт. Изгледа готово невероватно, да се такво једно по здравље наше опасно тело може налазити као саставии део кухињске соли. II на мртва теда хдор врдо снажно дејствује, или их разорава иди се с њима спаја. Тако п. пр. метали не могу да се одрже у атсмоФери хлора, т. ј. одмах се једине с хлором и постају једињења, која су слична кухињској соли. То спајање метада са хлором тако је снажно, да гдекојн метали, кад се у атмос#еру хлора баце, запале се и сагоре. Биљним н другим сличнпм бојама обојени предмети разбојадишу се у хлору. Неке запаљиве течности, кад дођу у додир с хлором, саме се од себе упале и т. д. II онај другп саставни део соли, који се натријум зове, такође јеврло живе природе. По спољашности личи на сребро, има као год и сребро лепу белу боју и карактеристичну металну сјајност. Тога лепога метала има у нашој соли на 40%. Али депота тога метада на ваздуху не може се Одржати. И да би се оч] т вао држи се у затопљеним стакденим цевима, које су испуњене место ваздуха неким другим гасом, који на натријум не дејствује. На ваздуху натријум врло брзо нотамни и предази у неку беду масу, која јако лривдачи вдагу, т. ј. у водн се дако раствара и тај раствор има особнне најјачега цеђа. Исти такав раствор добива се и кад се натријум у воду баци. Чим натријум дође у додир с водом одмах настане неко шуштање и, према ведичини парчета натријума, браге иди скорије, нестане га у води. Ак о је вода мадо загрејана, онда се том придиком појави и ватра. 1 ) II ако је обична со свакоме врло добро познато тедо, ппак саставне дедове соди, које смо сад у некодико познали, познају бднже само они, који су хемију учиди. Да су заиста натријум и хдор саставни дедови наше соди доказано је и тиме, што кад се та два теда хемијска сједине, заиста се ствара со. која се од соди у природи ни у чем не разликује. Посматрајући обичну кухињску со, по спољашностп нпкад се не би могдо рећп, да су њени саставни дедови тако особена теда, као што је натријум и хдор. Међутим правидо је, да кад се тела хелшјски међу собом једине, она губе своје особине и добивени производ не иоказује никакве еличности са евојим саставним деловима. И шећер је н. пр. хемијско једињење. Гдедајући беди шећер, ннкоме неће пасти на ум, да је његов гдавни саставни део црни угљен. 2 )

Ј ) Експериментом су иоказане све оне важније карактеристичне особине једнога и другога саставнога дела соли, које се овде иомиву2 ) Екслериментом је показано, како се из шећера коже одвајатп угљеи.