Просветни гласник

190

НРОСВЕТНН ГЛАСННК

ПРИОТУПНО ПРЕДАВАЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ Д- РА јУ ^АРКА у. т Л ЕКО, ПРОФЕООРА ВЕЛ.ИКЕ ШК0.1Е Дрзвано 6. маЈ'а 1889. године у дворани Велике Шжоле За приступно предавање обично ее узима тема, која у главном одговара уводу извесне науке. Према приликама, приступ у исту науку може бити врдо различан. У свечаним пршшкама, као што је ова, не може се удазити у област једне науке на онај исти начин као пред редовним слушаоцима, који су више мање униФормнога знања. Приступно предаваае на Великој Школи треба колико толико да занима и остале слушаоде, којима сам захвалан што су својим присуством показали да се интересују науком, коју ћу имати част, високим благовољељем Његовога Величанства Ераља, да заступам на Великој Школи нашој. У толико сам више захвалан поштованим слушаоцима, који су изволели доћи, јер наука, којом се бавим, и ако важи као једна од најинтереснијих, ипак је у нас доста непопуларна. У нашим школама уонште хемија се сматра као један од најтежих предмета и с тога се нерадо учи. Није сад прилика да говорим о томе зашто хемија у нас такав глас ужива, то сам поменуо поглавито с тога, да ми се не замери, ако бих и ја погрешио у избору материјала за ово моје предавање.

Хемија долази у ред најстаријих наука. Према неким прсдањима, држи се, да је Хам, један од Нојевпх синова, бпо представник препотопских ириродних наука. Нарочито се истиче, да се Хам бавио мађијом, а мађија, као што је познато, стоји у доста интимннм односима с хемијом, и да је према томе реч хемија ностала од Хама, а да значи вештина првога хемичара Хама. При свем том што хемија по своме пореклу долази у ред најстаријих наука, ипак тек пре сто и неколико година постављен је темељ данашљој хемији. Хемија је, као што је познато, један део природних наука. Хемија је наука о 'саставу тела. Хемичар кад узме н. пр. какво тело да изучава, он се не задовољава само тим, да се унозна са спољашњим изгледом његовим, већ тражи да сазна и из чега се еастоји, како је постало, како се према другим телима понаша и т. д. Тако н. нр. обичну нашу кухипску со знамо као бедо кристалисано тело, које се у води раствара н које се карактеристичним сланим укусом одликује. Хемијским испитивањем те соли сазнајемо пак, да је со сложено тело и да се н. пр. електричном струјом може лако разложити на два тела, од којих је једно као ваздух гасовито а друго је чврсто.