Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

189

лоједини гласови — као усклиди и идеограми. Усклици често бивај} г ирестављени граФички као да су сложени, и ако им се само означује на тај начин дужина. — Неки се пут при теориском мшшвењу гласова и слова узимају као засебне јединке са значењем (А, В, С, I)... а, ђ, с, (1... «, /У, у, б... а, б, в, г итд.). Они су тада прости идеограми. Нреставе зиачења речи иди значења речи могу битп прво из обдастп стварних, иредметних престава, т. ј. које не спадају у област градпвннх и Формалних језиковних састојака. У језику се налазе изразн и за целину и за сваки део и за знак готово свих стварних иредмета, који спадају у област чуллога опажања и самопроматрања, и за њихове апстракције. Исго тако у језику имају изрази за апстрактне предмете п пз области сећања и замишљања. Значење једпе речи може, кад устреба, обухватити на тај начин не само преставе стварних предмета, него н логпчке односе, у којима су ти предмети, даље и везе мислп, као што су суд, закључак, доказ, метода или система, п т. д. — Даље преставе значења речи (значења) могу припадати ужој области, која се издвојпла из прве области значења, и онда обухватају цео живот језиков, граматпчке предмете: глас, слово, име, глагол, партикуле, реч, реченицу, рекцију иадешку, промену, синтаксу, граматику. Преставе се предмета не поклапају са преставама значења речи. Што се више мишљење развија, добива се све новијих и новијих значења и представа, све се више развија речник. Кад деца почну говорити, у њпх је мпого вшпе самосгалних нредметних него ли језиковних престава, са речима асоцираних, исто се то може за децу рећи кад почну разумеватп. У деце, која још не разумеју оно што им се говори, још се нису стварне преставе претвориле у преставе значења речи. Домаће и друге дресиране животиње немају оваквпх престава значења, логичких, појмова, стварних представа по свој прилици имају. Како се спајају нреставе речи са преставом значења? Према том како се језик учи, овај се процес вршп индивидуално. У основи овога претварања престава једне врсте у преставе друге лежп навика, т. ј. основа је том претварању асоцијативне природе. Поред асоцијатнвне има репродуктивна, која помаже да значење изазове реч (у разним јој облицима), или реч — значење. Ништа друго нису ни оне прве везе значења и речи које дете тече учећи језик него асоцијације престава од стварних иредмета, које доноси у свест чуло вида, престава речн, што се ухом добивају, и што су пмена тих предмета. У почетку су дакле у основи језика асоцијације чулних престава. (НАСТАВИЋЕ СЕ).