Просветни гласник

188

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

До сада јо бидо говора погдавито о језиковним преставама у ужем смислу: акустичкнма, моторним, олтичким и гра#ичким. У нашем мишљењу оне су символл (знаци) за, оно што се мисли. Оне престављају спољашњу страну језиковнога психичкога организма. А.ли језик стоји у служби мишљења. У говору је реченица израз, језиковнн корелат мисли; неки пут п речи, елиптички, врше сдужбу целих реченица, дакле израз су мисли. Обично су речи у говору израз саставиих делова мисли, престава. Речима у реченицама одговарају значења делова мисли. Све речи па и партикуле имају таквих значења. Што се тиче ул.оге ових значења у мислима, њихове Функције, има читав нпз прелазних стз г пњева. Ниједна реч нема цигло једно значење у коме му драго језику и у којој било периодн његова развитка. Већина речи у нашим културним језицима има внше значења. Готово би Сизифов посао био хтети похватати све те преливе у значењима. Мало не у свакој реченици кога му драго лица нрмина и глаголи имају самосталњу садржину. У употреби свака реч у другој прилици има већ друго значење. Ове непрестане промене значења једне речи чине нсторију њезина значења. Ни две речн у истоме језику немају исту историју значења, не треба нн спомињатп да такве истоветне историје не могу имати речи из разних језика, премда могу нмати слично, блиско значење у појединим реченицама. Као што нема ноступносгн у свакој другој историји, него има само свеза, којима се веже један ступањ за други, тако исто ни у историји значења речп. Нп два човека не располажу истом количином блага у речима, исто тако што се тиче значења речн. Ма колнка бнла оскудица у значењима, могу се ипак опазити основне црте промене значења. Неки пут се не може дако опазитн старо зиачење, јер речи бивају употребљене у преносном смислу, алн је п оно ту, кад се само према смислу разуме. Увек дакле има нешто што веже основно и преносно значење не само речи но и реченнце. И значења речи нису ништа друго до преставе, само што су оне иреставе значења, што су опе „значења", док су оне друге преставе речи, „духовне" речи. Престава значења, значење речи најнеодређеннје је код ускллка. Усклици су иогдавито израз осећаја, језиковни реФлекси од осећаја. Али осећаје могу исказивати, означавати и друге врсте речи, шта впше и партикуле нису без њих. И друге речн као год усклици исказују разлнчне ступње осећаја, осећајно нм значење веома „варнра". Усклицп нису увек ни језиковни осећајпи реФдекси, нарочито кад су употребљенп у разговору, већ су заступницн цеде реченпце. И усклици имају, као што се види, некакву мисаону садржину, неко значење, премда се јако.разликују неодређеношћу у значењу од другнх речи. Пету групу језиковних престава чине „преставе значења", ако тамо прибројимо граФичко -моторне преставе. Као што речп сложене из два или више гласова имају значење (преставе значења), тако их могу нмати и њихови акустички елементп,

/