Просветни гласник

наука ii ндстава

187

Им а, и такав тип, у чијем унутражњем језику преовлађују говорне, моторне иреставе. Људи овога тииа не чују речи, пе читају пх, већ их у себи нзговарају. Еао да је Платон знао за овај тнп, јер у „Софисту" вели: ,Мишљеље је говор у души, разговор душе са самим собом, нремда се при том не чује гдас". По једноме месту у Е88а1з као да је п Монтењ припадао овоме типу: , Прво морамо у себи нзговорити оно што говоримо гласно, чутн својим ушима да звучи..." Енглески пснхолог Бен веди: ,Мисао је угушена реч или радња". Познатп физиолог бечкн С. Штрнкер (који је недавно умро) о себи инсаше: ,Када са затвореним очима и стпспутим уснама седим и покушавам да се сетим познатих ми стихова, ако пазим на говорни апарат, чнни ми се као да у себи говорим". Ово нам објашњује зашто неки људи (нарочнто старцп и бабе) сами говоре: кад мисде прате ток својих мисди слабим гласом или нокретом усана. За говорнике овога типа није од велике помоћн написано предавање; доста им је да само означе главне моменте, преглед грађе, ошпте потезе. Још нам остаје да споменемо т. зв. неутрални тнп. Неутралним типом назвао је проФ. Шарко оне људе, који се подједнако служе у унутарњем језику — говору преставама акустичким, оптичким и моторним. Људи овога типа час зшсле у оптичким, час у акустичким, час у моторним преставама, т. ј. у речима које су чули, које су читали и које су изговарали (или писали). И кад несрећом изгубе једну моћ казивања мисли, говора, могу је заменити другом. Они не личе на оне којн имовину предаду на чување једном банкару, па кад он банкротира п они остану без н шта. Исто је тако и неутрални тип цео, једноставан, као п они специјализовани типови. И ако могу располагати овим трнма главним врстама памћења, и ако могу располагати акустичким, оптичким п моторним преставама речи, обнчно се једном врстом радије служе но другом. У сликара су развијене преставе онтичке, у музичара акустичке. С друге стране једне се умне тековине памте једном врстом, друге Другом, треће трећом врсто.м памћења и разним центрима у мозгу. Бале (ВаНе!) о себи говори да види у духу прве стране Енеиде, да чује и изговара прве стихове Илијаде. То свакако долази од различнога начпна како је научио ова места из Омнра и Виргилија. Кад би у њега повређен био оптички центар за преставе речи, за њ бп Енеида била само мртво слово, из Илијаде би опет могао цитате наводптн. Обрнут би случај био, кад бн повређени били центрн акустички и моторни. ,Нормалан" човек тече преставе преко чула вида, очију, чула слуха, ушпју пли говором, н у његову се духу оне учвршћују у овоме или ономе облику. Л епо нам осветљује ове односе како бнва учење језика код разнпх лица. Многи знају, разумеју немачки, Француски, чптајући, али ништа не разумеју, кад им се говорп. Они пак који прво језик науче из разговора, па тек из читања, нодједнако се служе п у говору и при читању.