Просветни гласник

186

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

јав.Ђа ирестава одређенога круга, троугда, п ако ми у опште замшшвамо круг и .ли троугао. Ово исто вреди и за праве апстрактие речи: миоги.м речима у нашој свестп одговарају видљпве сдике као од конкретних предмета, створене самом комбинацијом, јер им у ствари не одговара у спољашљем свету ни један предмет. Реч бог права је апстракција, реч апстрактна, ади се најчешће замишља Бог као Христос, Буда, старац... Има људи, у чијем психичком свету и у унутарњем језпку претежу преставе — сдике сдова, знакова за речи, и ако чујне преставе најзгодније престављају речи а не видовне, пошто су ове управо сдике предмета. Неки, кад уче на памет па то посде, кад репродукују, говоре „наизуст", у духу читају научени текст, и ако код њих преовдађују друге врсте преставе. У неких, који не чују у мисдима речн него их читају, претежу визуедне преставе. Већпна математнчара спада у овај ред. Деца уче рачунати и ппшу, каже Теп, по табди у памети. Без овога престављања у памети геометриских обдика не може се ни разумети нацртна геометрија. Даље има људи који „виде у духу" наптт амп ану сваку реч коју пзговоре. Они кад говоре као да читају наштампани текст на дугом траку хартпје за примање депеша. Оваки су примери ретки. Један пациент проФ. Шарко-а у мисдима могаше тако живо гдедати црте дица људи које је пре видео, исто тако облик и боју предмета, као кад би пред њим биди. Његово је памћење сдика бидо тако јако, да му доста беше два три пута цеду страну прочитати иа да је' посде од речи до речи репродукује. Кад је хтео што да нзрачуиа, само би цифре разгдедао и резудтат затим казао. Има и таквих прпмера — типова, који речи нишу у иамети: ово бн бпо граФички тип. Тако, дакде, можемо разумети да заиста помаже пекима оно што прстима иди писаљком описују контуре предмета, кад хоће да се сете представе његове. Често су преставе тедесннх покрета ц преставе, добивене нреко чула вида, све оно , чим се у мпшљењу може неко чељаде служити. Тако су глухонеми, који немају акустичких ни моториих престава од речи, ограничени само на оне две врсте. Шта више, било је нрпмера, кад неко гдухонемо чељаде није ни престава видовних имадо. дакле само расподагадо преставама, које му је чудо пипања у свест предавадо. За њ је само било могућно створити језик тлиања , стварати преставе о предметима из спољашњега света према облику, густини, тежини, тврдоћи, топдоти и т. д. У почетку, док нису развили познатој ,/1аурн Вп(1§етап свест потпуном обуком и развијањем једнога чула, иипања, она се није ни мало разликовала од дресиранога кученцета, које су научиди разним „вештинама". Посде је њен ум прорадио, она је развида тодико природом ограничена јој средства да знацима исказиваше мисди, тако да је стекла и преставе из вишега, духовнога живота. Језик геста, мимике у гдухонемих, дивљака и т. д. може се дакде објаснити, кад се и за њ узме да се и он, као унутарњи језик граФички — моторни, оснива на преставама, које се добивају од мпшићних покрета.