Просветни гласник

р

НАУКА И НАСТАВА 185

у опште. — Највише утисака из еџољашњега света добивају људи преко очију, оргаиа чула вида. Сдика, контура, боја пекога предмета утиче на живчану мрежу у оку, живци вида спроводе утисак у мозак, у центар, где је докализована подобност нашега центраднога система да прима утнске добивено чудом вида, да на н.их реагује, да их чува и с помоћу асоцијативних свеза доводи у свезу с утисцима од тпх предмета, добивенима преко других чула. Памћење видовних ирестава раздично је како у кога човека. Могу се изазвати, оживети видовне преставе и без утисака од предмета, којн пропзводе чу .1не надражаје, према психичким односима у свести нашој. Једни људи боље чувају, памте утиске добивене чудом внда, други опет утиске, слнке добивене преко других чула. Веома је различиа јачина и живост видовних слика — престава у различних људи према њиховој психо-физичкој организацији; то псто вреди и за трајаље видовннх нрестава и утисака. Представе ове врсте одржавају се у редовним приликама обнављањем чулних утисака. Некада се врло дуго могу одржати ове преставе (слике) и у људи, који су несрећом вид изгубили. Кад је Милтон писао неколике нартије „Изгубљенога Раја" с необично лепим описима, правим живоппсима, већ је одавно био без вида очињега. 0 другоме се човеку, који је пре 25 година ослепио, прича да је у сну имао визије. Већина људи располаже психичком подобношћу да се у мишљењу служи преставама — сликама, које су добили чулом за вид, али је у свакога човека она јаче или слабије развијена. Различни људи кад се пусте у мисли, различно гледају духовним оком, читају у мислима. Редак је ботаничар који у памети не би могао замислити цвет или лист ове или оне биљке, или лекар, који не би могао у памети преставити типичне слике — симптоме болести, а које изближе одређује симптоматика. У сликара је центар за визуелне представе врло развијен, неки пут онн тако живо замишљају да се јављају халуципације. Овој подобности ваља да захвале портретисти, који по памћењу могу портрет израдити: прецртатп га са слике из памети. Добри се цртачи задовољавају самом сликом прецртаних предмета, коју после на тенане преносе на платно илп на хартију према оној слици у памети, у духу. Али нису сви даровити људи били и „видовити". Ове нам напомене помажу да разумемо и духовно читање, унутарње гледање писаних речи, унутарњи говор ове врсте. Другојаче су преставе чулом вида добивене него лп преставе добивене чулом слуха; ове су акустичке, чувене речп, оне су пак представе предмета, изузетно писаних н штампаних речи. У нашем духовном животу визуелне преставе имају знатну улогу. Еад замислимо неко псето, прво се јавља у свести његова слпка, па тек после лавеж — т. ј. видовна и чујна престава; исто се то оиажа п кад замишљамо друге предмете или створове. И аистрактне идеје чешће се у нашем духу јављају „у облнку" видовних него чујних слика: пре него што чујемо или видимо апстрактан израз. У памети се