Просветни гласник

184 просветни гласннк

говоримо, када се речи нижу једиа за другом, није опазити учешћо уиутарњега говора; иа иротив, кад се отеже и ирекида у говору, кад се говори тихо и дагаио, она потказује речи које треба изговарати, као дааптач што у позоришту казује улогу глумцу који је није добро научио. — Будући да најчешће чујемо наш глас, и унутрашњи говор добива све особине гласовне наших речн: тембр, ритам, висииу и дужину гласова наших. Алк ако се у свести јаве речи и обрти речи, које су други изговорили, ретко се аудитивна престава јавља у облику наших речи. Ако нисмо чу ли некога човека да говори, само можемо замислити његове речи у обдику наших, на пр. Наполеонове: КетрГге с'ев1 1а ра1х! Кад се пак замишљају речи онога, кога смо често слушалн, оне имају боју, акценат, рптам његова говора. Шта више, могу се у свести репродуковати и туђи музикални тонови. У разних људи различно је развијено намћење утисака добивених чулом слуха. Моцарт је особито памтио музичке звуке: чуо је једном МКбегеге Сикстинске капеле, и на памет га је запнсао. Има опет људн, који нису у стању запамтити ни једну песму. Исто тако једни људи унамте готово све што чују, други пак што чују на једно пропусте на друго ухо. Му: јичко памћење не иде упоредо с памћењем речи. И што се тиче сталности, одржавања утисака — престава, што су у свест доспеле преко уха, влада велика разноликост између људи. У сну је слушао говор других неки човек педесет година након тога како је оглувео. Бетовен је слух био већ изгубио, кад је писао неке од најлеиших му симФонија. Не може бити да у њега још преставе тонова не беху и после тога тако јаке, да су му могле накнадити чулне утиске. Врло је разнолика живост и јачина престава од чувених речи, како у кога. Док су у једних слабе, бледе, апстрактне, у других су на протнв тако јаке да они осећају у унутарњем говору боју, ритам, акценат својих или туђих речи. Овим се лепо објашњује оно што о песницима веле да им музе у перо казују несме. Драмски песнпк, пишући дијалоге или разговоре више људп, мора да у свести репродукује цео разговор својих јунака, са свим колоритом и живахношћу његовом. Могу јаке чујне преставе не бити исихолошке но и патолошке природе: чујне халуцинације, од којих су патили Сократ и Жана д'Арк. Осим оних који су се глухи родили, ничији унутарњи језик не може бити без чујних (аудитивних) престава. У унутарњем језику оне су од најзнатнијих, често замењују све друге, тако да се може рећи да највише људи мисле с помоћу језиковних престава. Али пма људи, у којих у унутарњем језику речи добивају наппсани (наштампаии) облик; за њих је језик само ређање правих слика, опи не чују него читају речи унутарњега језика. Разуме се да само они који знају читати располажу овом врстом унутрашњега језика. Ово је пак духовно виђење само један облик духовнога виђења, мишљења у сликама,