Просветни гласник

204

ПРОСВЕТНП гллснихг

У слободним часовима. Књига за младеж, са сликама. Спремио Ж. 0. ДачиК. Београд. Штампано у Државној Штампарији Краљ. Србије 1900. Посде прилично дуге паузе, која је била настала у дечјој књижевности, јавља се поред Задругина издава Чмча Јова срткој деци и књижида горњег натписа. Дуги прекиди у нашој дечјој књижевности нису ретки; они су, може се рећн, перноднчни, јер је главна сезона излажења дечјнх књига пролеће, пред испите. Ређе се у које друго време која књнжида јави. Зашто је то тако ? Тешко је на то пптање с мало речи, колико нам је овде на расположењу, одговорити. Ваљало би о томе и на дугачко и на широко расправљати, те изређати све узроке таком стању дечје књижевности. То нам овпм није намера, те идемо даље. У колико је поменута пауза у овој години била оскудна књижицама за децу ове врсте, у толико је, и више, била обилата књижицама за децу друге врсте — уџбеницима. И тако опет није изгубљено: што је изгубљено на једној страни, добивено је на другој. Рачун се поклапа. Деца ће бар имати велики избор уџбеника. А уџбеници паметно употребљени нису од штете, нарочито сад, кад се деца уче живом речју учнтељевом, а уџбенике тек код куће прочитавају ради обнављања и утврђивања добивеног знања и вежбања у читању. Но та мала „киша" од уџбеника направи читаву узбуну. Родитељи осетише пропаст, купујући их! Почеше и да протестују. Поплашили се од издатих неколико дннара за годишње школовање своје деце. Да су баш и све уџбенике за један разред купили, не би дали внше од неколико дичара. Шта ли би чинили, кад бп годпшње, поред уџбеника, морали купити својој деци још по неколико лепих, поучних књижица? Онда би, ваљда, морао пропасти свет. Но зато и јесте, поред још неких узрока, дечја књижевност у нас кржљава и сиромашна; зато се дечје књижице и јављају као репатпце на небу; зато и јесте главна сезона њихову излажењу пролеће, кад се за поклањање о испитимаморају куповати. Еуда све то води, лако је погодити. С тога је дужност свих мисаоних људи, да пзналазе н отклањају узроке који сметају развијању и јачању дечје књижевности обе врсте без обзира на несавесна инскарања по вечерњим листпћима. Тој дужностп ми се, поред осталог, одужујемо и тим, што ћемо у кратко приказати књижицу У слободним часовима. Оиа је књижица намењена младежи, за коју г. Дачић већ прилично времена пише. Под појмом младеж ми разумемо, а свакојако тако и г. Датић, децу већ одраслнју, чији је контигенат знања и искуства школом у нзвесној мери проширен и која могу да разумеју и схвате и апстрактније изложене ствари. А тиме се баш природа г. Дачпћева пера у приличној мери одликује.